„Rapsodijom u plavom“ Džordža Geršvina Simfonijski orkestar u Nišu je 6.septembra označio početak nove sezone.
Najavljujući koncert kojim se otvara sezona, direktor Simnfonijskog orkestra Svetozar Vezenković je najavio i neke detelje vezene za NIMUS koji predstoji, ali nije se ustezao da kaže i da na izbor kompozicija i koncerata koji bi niška publika mogla da čuje utiče i nedostatak muzičara u orkestru, pa i ostali problemi koji Simfonijski orkestar u Nišu prate duže od jedne decenije. Dodao je da ne odustaje od opere i da je tim povodom već razgovaro sa direktorom Narodnog pozorišta, te da obojica smatraju da bi to bio projekat od posebnog značaja za kulturu u Nišu, ali i na jugu Srbije.
„Drago mi je da smo koncertnu sezonu otvorili „Rapsodijom u plavom „ Džordža Geršvina, kao i da smo na taj način, istovremeno, obeležili 120 godina kompozitorovog rođenja koji je, bez sumnje, utabao put i svim ostalim američkim kompozitorima“, kaže direktor Vezenković i dodaje, da je i sada, kao i godinima unazad sala bila prepuna, da se tražila karta više za koncert i da je to svima vetar u leđa kada se radi o budućim planovima.
Vezenković dodaje da ih sada očekuje ozbiljna organizacija NIMUS-a. Već su završeni pregovori sa velikim svetskim izvođačima koji će se pojaviti tom prilikom u Nišu.
„Za ovu godinu smo planirali, za otvaranje NIMUS-a, nastup Marija Hosena, jednog od najvećih violinista u južnoj Evropi, možda u ovom trenutku i najvećim , čovekom koji je ostavio veliki pečat na muzičkoj sceni Evrope i koji ima i svoju Akademiju u Beču. Za završno veče, odnosno zatvaranje NIMUS-a, u pregovorima smo, ali mislim da je to načelno i dogovoreno, da nastupi Zlata Čočijeva, vrhunska ruska pijanistkinja koja je trenutno i profesor na Salzburškoj akademiji. Mislim da će NIMUS ove godine, kao i prošle, zasijati u punom sjaju. Na otvaranju svečanosti publika će uživati u Paganinijevom koncertu za violinu i orkestar. Za zatvaranje bih voleo, nismo načelno još uvek dogovorili program, da čujem koncert Čajkovskog koji je najslušaniji u svetu i ja se nadam da ćemo uspeti u tome“.
Izbot koncerta i kompozitora koji će se izvoditi u velikoj meri zavisi i od broja muzičara, ili, koliko izabrano delo zahteva muzičara na sceni. U tome se nalazi i jedan od problema Simfonijskog orkestra u Nišu koji ima 37 muzičara, a minimalan broj za ovakav orkestar je 55.
„Nama je svakako problem zapošljavanje muzičara. Recimo, moja je želja bila da na zatvaranju NIMUS-a izvodimo „Šeherezadu“, Rimski Korsakova koja dugo nije ovde izvođena i koju smo mogli i da snimimo, ali kada je delo veliko imamo problem da obezbedimo toliki broj muzičara. Za neke instrumente, praktično, i nemamo ljude, kao što je tuba, harfa, kontrafagot. Onda moramo da pozovemo muzičare iz Beograda ili nekih drugih gradova, a sve to iziskuje dosta organizacije i energije, a najveći problem je što na svakom koncertu, kada morate da angažujete 10 do 15 muzičara, trpi i kvalitet samog izvođenja jer menjate fizionomiju samog orkestra“.
Prema rečim direktora Simfonijskog orkestra, u Nišu ima dobrih muzičara jer je tu i srednja Muzička škola, ali i Fakultet umetnosti. Dešava se, međutim, da prirodnim odlivom grad ostaje bez kvalitetnih izvođača.
„Jednostavno je, ljudi odlaze u penziju, a na njihova mesta se ne primaju novi. Mene plaši kada čujem da neko od muzičara kaže da se priprema da ode u penziju, pa ne retko pokušavam i da ih zadržim. To je dugogodišnji problem i vuče se deset do petnaest godina. Zadnje zapošljavanje je bilo 2013.godine. Sa druge strane, činjenica je da Niš ima dobar kadar, ali je puno kvalitetnih i mladih muzičara otišlo preko granice ili u Beograd. Čak 90 odsto muzičara je otišlo za Beograd jer je tamo prepoznat njihov kvalitet. Uvek navodim primer Nikole Ćirića koji je vrhunski mladi umetnik i koji je sada prvi hornista u Beogradskoj filharmoniji. Ja ne vidim ni jedan razlog zašto kod nas nije mogao da bude prvi hornista. Znam puno mladih ljudi kao što je on koji su mogli da ostanu u Nišu i da u našem gradu prave karijeru i sa nama prave kvalitet koji nam je potreban“, ističe direktor Vezenković.
Dodaje da bi voleo da se obnovi priča i o operi u Nišu.
„Bitno je da ima volje i želje. Mnogo toga zavisi od samog grada, a što se nas tiče mi možemo i da apliciramo prema Ministarstvu za taj projekat. Za sve je potreban budžet da bi neki projekat mogli da stavimo na noge. Važno je da postoji raspoloženje za tim. I to je neki put ka otvaranju novih radnih mesta. Ako bi se operska scena napravila kod nas,imali bi smo operski orkestar, operski hor, da ne govorim o solistima, pevačima. I tu bi deca koja su kvalitetna mogla da se zaposle“, mišljenja je direktor Simfonijskog orkestra.
Uz to što im manjkaju muzičari, situacija nije ništa blistavija ni kada se radi o instrumentima.
„Isti je problem. Samo duvači imaju orkestarske instrumente. Godinama unazad gudači sviraju na svojim, ličnim, instrumentima, a od ustanove dobijaju samo potrošni materijal koji dobija ceo orkestar. Voleo bih da gudači dobiju bar nova gudala. Ovih dana dobijamo nove pulteve koji nisu menjani 15 godina, koje nemamo, a one koje imamo potpuno su rashodovani. I rasveta u sali je veliki problem sa kojim kuburimo i to moramo da promenimo i da postavimo novu rasvetu na sceni“, planovi su o kojima govori Vezenković i dodaje da je važno da se ima samo dovoljno volje i energije i sve može da se promeni.
I pored toga što se suočava sa nizom problema Simfonijski godinama unazad puni salu, traži se karta više za koncerte, a to je veliki impuls za sve koji rade u Simfobijskom orkestru, zaključuje direktor Svetozar Vezenković.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
