Ceo svet zna za najpoznatiju SRPSKU fresku, zbog jednog detalja

Ceo svet zna za najpoznatiju SRPSKU fresku, zbog jednog detalja

13:04
3215
0
Niške Vesti
PODELI

Na tromeđi Srbije, Bosne i Crne Gore, u dolini reke Mileševke uzdiže se, čvrst i veličanstven u svojoj starosti, jedan od najznačajnijih srpskih manastira – Mileševa.

Srednjevekovni manastir, zadužbina srpskog kralja Vladislava Nemanjića, tiho i nepomično svedoči burnoj srpskoj istoriji već osam stoleća – podignut je u prvoj polovini 13. veka.
Manastir Mileševa, jedna od najvećih svetinja koja je u kulturnoj, duhovnoj i nacionalnoj istoriji našeg naroda imala neprocenjivu ulogu, u Srba je poznata kao dom čuvene freske Beli anđeo, ali i grobno mesto Svetog Save.

U srpskoj hijerarhiji manastira Mileševa je, zbog izuzetnog duhovnog, ali i umetničkog značaja zauzimala drugo mesto, odmah posle Studenice. U srednjevekovnim izvorima spominje se i kao „veliki manastir“, te manastir Svetog Save.

Kralj Stefan Vladislav podigao je između 1234. i 1235. ovu svetinju kao manastir-mauzolej, a godina koja je Mileševu upisala u najvažnije stranice srpske istorije jeste 1237, kada je srpski vladar baš tu iz Trnova preneo telo svog strica Svetog  Save. Mošti arhiepiskopa Save ostale su da „počivaju“ u manastirskom miru sve do 1595. godine, kada su ih Turci po naredbi Sinan-paše spalili u Beogradu.

No, neki tragovi se nikada ne mogu izbrisati – pa se tako u ovom manastiru i dan danas nalazi freska za koju se smatra da najrealnije prikazuje ovog svetitelja.

Dve reči koje neizostavno vezujemo uz manastir Mileševa jesu Beli anđeo – freska koja je Srbiju vinula u doslovce kosmičke visine.

Ovo remek delo srednjevekovne umetnosti pripada redu najlepših i najvažnijih evropskih slikarskih dostignuća, a na svodovima mileševskog manastira osvanula je u 13. veku. Freska svojom lepotom i savršenom kompozicijom već decenijama impresionira zaljubljenike u slikarstvo i ikonografiju, i to ne bez razloga. Beli anđeo ne samo što donosi potpuni sklad, odiše beskrajnom verom i nadom i prenosi onu najvažniju poruku – poruku ljubavi i mira, već i je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči bez obzira iz kog ugla ga posmatrate.

Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda. Beli anđeo je deo kompozicije „Mironosnice na Hristovom grobu“,  a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća.

Interesantno je da je ova freska bila skrivena od očiju javnosti sve do 20.veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira. 

Opširnije na www.SrbijaVesti.rs


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *