Dvorište kuće u Dušanovoj ulici 63 puno je dečije graje, posebno u dane vikenda kada bake postaju bebi siterke i prauzimaju brigu o svojim unucima.
Već od ranih jutarnjih sati u dvorištu se okupe komšike sa unucima koji se tu igraju, a one, oslobođene svake brige da se deci nešto ne desi, bezbrižno razmenjuju iskustva oko čuvanja dece.
I sve to zahvaljujući ideji Sneže Mladenović koja je i sama baka. Ona je dvorište porodične kuće u kojoj je odrasla pretvorila u mali park. Ispunila ga igračkama koje, i inače, mogu da se vide u parkovima.
Tu su automobili na malom parkingu, tobogan, klackalica, trambulina, pesak, kućica, ali i velika ljuljaška na kojoj mogu da odmore i majke i deca. Tu je i mali mostić na kome deca mogu da se zabavljaju, a svaki deo dvorišta im je dostupan za “istraživačke” poduhvate.
“Želela sam na ovaj način da oplemenim dvorište, ali i da pomognem bakama koje kao i ja brinu o svojim unucima. Park Čair nam je blizu, ali zašto da idemo tamo, sedimo sat ili dva, kada deca mogu na miru da se igraju i u mom dvorištu, a ja sa njima provedem više vremena”, kaže Sneža.
Ideja o uređenju dvorišta se rodila pre mnogo godina. Još 1999.godine u vreme bombardovanja kada su se komšijska deca i komšije okupljeli u istom dvoruštu da budu zajedno u najtežim trebucima, ali i da se ohrabre malo.
“Sve što se sada nalazi u dvorištu nabavila sam sama. Kupila sam igračke, a prva komšinica je došla na ideju i da sve dopunimo nekim crtežom, pa sada imamo i oslikane zidove”, priča Sneža.
Česti gosti u ovom neobičnom parku su i Snežine školske ili drugarice iz mladosti koje su sada, kao i ona, bake. Dolaze sa svojim unucima, a sve češće se ovde okupe i mlade mame.
“Na ovaj način smo nastavili tradiciju okupljanja u dvorištu gde sam se prvo igrala ja sa komšijskom decom, potom moja deca sa svojim drugovima, a sada i njihova deca. Na ovom mestu su stasale tri generacije i u tome je sva draž njegovog postojanja”, dodaje Snežana.
Uz to, deca u ovom dvorištu mogu, kada se umore od igre, malo i da odspavaju, ali i da nešto pojedu.
“Svaka od nas, baka, ponese nešto sa sobom od hrane pa ne moramo da žurimo i vratimo se kući da unici užinaju. Pojedu nešto dok se odmaraju od igranja, pa nastave”, kaže jedna baka, a druga dodaje.
“Ovo je predivna ideja i volela bih da sve bake u Nišu koje imaju dvorište isto pretvore u dečija igrališta. Čar ovog mesta je u tome što je otvoreno i za ostalu decu koja tu mogu da dođu i da se druže. Inače, ovo dvorište je jedno od mojih najlepših uspomena iz mladosti jer sam često sa Snežom i ostalim drugaricama ovde provodila slobodno vreme, a Snežina mama nas služila domaćim slatkom”.
Sada su one tu da služe neke bove generacije koje će jednog dana sa setom da se prisećaju vremena provedenog u ovom dvorištu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
