„Koraci“, knjiga srpske košarkašice, koja je u nesreći izgubila nogu – promovisana u je Nišu. Nataša Kovačević, koja je u saobraćajnoj nesreći, putujući sa svojim timom, pre nekoliko godina izgubila nogu uspela je da pobedi i nesreću i smrt.
Mlada, uporna, pobedničkog duha. Svašta je u međuvremenu istrpela, ali i stala na noge i vratila se košarci sa protezom. Danas je Nataša predsednik ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda, studira dva fakulteta, osnivač je Fondacije Nataša Kovačević, a povrh svega toga, napisala je i autobiografsku knjigu pod nazivom “Koraci”.
“Poenta moje knjige je na samom početku. Ukoliko se barem jedna osoba motiviše da nastavi dalje, da na život gleda pozitivnije, da shvati da šta god da se desi u životu, to je prolazno i da mi biramo način na koji ćemo se suočiti sa preprekama, onda je moja misija uspela”, kaže za Niške Vesti.
Porodica je bila glavna Natašina motivacija i najveća podrška u svemu što joj se događalo. Podržavala je i celokupna javnost, dobijala je bezbroj pisama ohrabrenja i svi ti ljudi su joj, kaže, takođe bili snažna motivacija. Ipak, u samom čoveku se nešto prelomi, i sam odluči da ide dalje i pobedi i najgore stvari u životu
“Taj ključni momenat. priča nam Nataša, odigrao se par minuta posle nesreće, kada sam shvatila šta se desilo sa mojom nogom. Jednostavno sam odlučila da ne očajavam. Mogla sam da čitav zivot razmišljam o tome šta bi bilo da nisam ušla u autobus, ili da toga dana nismo otišli na utakmicu. A šta imam od toga? Vreme ne mogu da vratim. Odlučila sam da se maksimalno borim sa tim, da nastavim život i da se vratim tamo gde sam bila pre nesreće – košarci.
Nataša danas igra sa protezom i postiže uspehe kao da se ništa lođe nikada nije dogodilo. Raduje se životu kao i ranije i radi sve stvari koje voli.
Knjiga „Koraci“ je nastala kao unutrašnja potreba. Da sve ovo, što nama govori, svima kaže, kako bi i drugi sebi pomogli da ne padnu u očajanje, da žive punim plućima, i da – šta god im se dogodilo – umeju da se raduju životu. A Nataša, baš ume da voli život.
“Mislim da je ljubav prema životu sadržana u sitnim stvarima, u sitnim osmesima, u sitnim znacima pažnje. Ako imate strpljenja da uočite te stvari, bićete zaista srećni, uz osmeh koji ne skida sa lica”, govori Nataša.
Niko nikada nije pobedio smrt. Posebni, ponekad to uspevaju gledajući smrti pravo u oci, kako je Nataša učinila.
„Ležeći na travi osetila sam njen miris – piše Nataša u svojoj knjizi. Na nebu se odvijala borba mog anđela čuvara i pomenute gospodarice smrti. Ne jednom, već tri puta. U toj borbi videla sam momenat kada je moj anđeo ostao bez jednog krila, ali se izborio. Sada ga, medju drugima, lako prepoznajem i uvek mu namignem. Ako moja priča pokrene makar i jednog čoveka u danima koji slede – sve ovo je itekako imalo smisla. To će mi značiti mnogo više od medalja koje sam osvojila nakon nesreće. Biću sigurna da je vredelo“.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
