Voleo bih, da Vas provedem u mali obilazak Niša,
sa polaznom tačkom od pre pola veka..
Zažmurite i zamislite…
(E sad…jebemiliga…kako da žmurite i čitate ovaj tekst..
ali, snađite se..ne mogu ja baš sve da Vam rešim)
Nišlije su uvek štedele na ulicama…
I danas ima sokaka, u kojima sa dve stolice možeš barikadu da napraviš.
Ali je zato ugostiteljskih radnji bilo…baš koliko treba…knap.
Još od starih vremena…karavan saraja i hanova (za odmor trgovačkih karavana)…
do krčmi (gde se krčmilo vino i rakija)..i kafana (gde su u tursko vreme služila samo kafa i čaj uz nargile i tutun)
Pričalo se… da su između dva rata.. u kafanama uz rakiju služili i kocku šećera.
(verovatno kao dokaz da rakija nije ,,šećeruša,,…šećer služe obaška)
Gopodin Tričko, advokat ovdašnji, je šećer stavljao u đep od sakoa….pa kod plaćanja
…prebroji kocke… i tako proverava koliko je čaša popio.
Kada se jednom prilikom, malo duže zasedeo…a pobaratim Tanasko, bakalin ovdašnji, ubaci mu u džep.. još pet-šest kocki…Kažu, da je gosn Tričko odmah postao mortus pijan, kad je šećer izbrojao.
Prva kafana u koju me je ćale vodio..na pet ćevapa i malinu sa sodom ili kabezu..
bila je ,,Pejko,, (u ulici Josifa Pančića kod Čaira).
Konobar je nosio belu uniformu, blokče sa mastiljavom olovkom i male brčiće…
i uredno okretao karirani stolnjak ,,na čisto,,
Hrana se dodavala kroz šuber…ćevapi sa lukom, kabeza bez leda (da dete ne prehladi grlo)..a vinjak (za ćaleta) ..sa kiselom vodom…
Drugar Minja je imao običaj da u kafani naručuje.. trinaest ćevapa.
,,Kolko?…..pita konobar ne znajući kako to posle da zaračuna..
,,Pa deset mi malo…a petnest mnogo,,…kaže Minja.
,,Ću ti donesem petnest…a ja ću da pojedem ona dva što ostanu,,…kaže konobar.
Porodične kafane gde smo tada odlazili (mama, tata i ja.)…
bile su ..Amerikanac (u Konvanluku) i letnja bašta u Tvrđavi…(preko puta Sinagoge)
ne sećam se imena…ali imala je ,,živu muziku,, i šljunak pod nogama…
Muzika je svirala šlagere…a mi klinci smo se jurili između stolova i klizali po kamenčićima…
Kada smo se preselili u drugi deo grada.. (ulica Jovana Ristića..kod pravnog)..
Komšiska kafana bila je ,,Vardar,,…Tu sam povremeno odlazio na ,,pljeskavicu od pet,,
u dve kriške hleba…svojevrsni ,,fast fud,,.
I za razliku od današnjih proizvoda brze hrane…ove pljeskavice su bile od pravog mesa.
Skoro sam u jednoj ćevapdžinici…na pitanje šta želim od priloga.. reko…
,,Stavite malo i mesa,,..prodavačica nije ukapirala fazon.
Tinejdžerski period je proširio asortiman kafana za izlaske.
,,Galija,, , ,,Stara Srbija,, , ,,Partizanka,, , ,,Dve čaše kod paše,, , ,,Snek bar,, ,
,,Ambasador,, , ,,Centroturist,,… ređe.. ,,Hotel Park,, i ,,Hotel Niš,,..
(kafići i diskoteke su krenuli nešto kasnije…ali to je za neku drugu priču)
Večernji provod je tekao sledećim redom…Prvo… izlazak na korzo (Hipi dolina)..
a onda u neku od gradskih kafana…Moja ekipa je najčešće sedela u ,,Galiji,,..
Ukoliko se dokopaš mesta za sedenje..ako ne…krećemo u obilazak ostalih pomenutih objekata..Bilo je ekipa koje su imale i ,,dežurnog,,…koji ranije odlazi u kafanu da zauzme mesta…rezervacija nije bilo.
Šefovi sala su se dovijali na razne načine, kako da se reše tinejdžera..
U Galiji je jedno vreme uveden propis, da ne mogu da sede više od četri gosta za stolom..
ili ne služe piće..Brzo smo provalili rupu u propisu…Posedamo uredno kako se traži,
dok ne posluži piće…a onda se svako društvo okupi za jednim stolom..
I danas… kada sam obišo podosta kafana u Nišu…regionu… a i šire…
Nigde nisam naišao na ukus one pljeskavice iz Galije (pljeskavica od pet..u dva parčeta prepečenog hleba)…iz tog vremena.
Niko nije slikao šta jede i pije…Ovi danas to rade..valjda im je lakše tako..u slučaju da moraju kasnije da objašnjavaju doktoru u hitnoj…šta su konzumirali.
Kafane su se zatvarale u pola jedanaest…tako da su dobra deca bila kod kuće već u jedanaest sati. (moj slučaj)
Oni koji su želeli da nastave sa ,,noćnim životom,,..morali su da idu u bife železničke
stanice ili kafanu Atina (preko puta žel.sta.)
Internet još nije bio izmišljen…samim tim ni društvene mreže..pa su mladi svoje statuse objavljivali po zidovima kafanskih wc-a.
,,…muškarci…dok pišate…držite sudbinu u svojim rukama..,,
U Nišu je i pozorište počelo u kafani..Pre nego što je sazidana zgrada na Sinđelićevom trgu..putujuće trupe su predstave igrale po niškim mehanama.
Kažu da je u pred Šekspirovo vreme u Engleskoj..na vratima kafana pisalo..
,,Zabranjen ulazak za pse i glumce,,..
Početkom osamdesetih..kada sam ja ušao u glumačku branšu..
u Srbiji pa i u Nišu…kao da je na kafanama pisalo …
,,Zabranjen izlazak za glumce,, (pse nisu pominjali)
Ali kako u to vreme …glumački standard..naglo počinje da pada..tako se i boemske sedeljke sve više ograničavaju na pozorišni bife.
Pozorišni bife nije kafana…nije kafić..nije restoran….
Pozorišni bife je: institucija..radni prostor..kancelarija..mesto okupljanja..ispovedaonica..
U pozorišnom bifeu se pije:… kafa pre probe…čaj kad si bolestan…jedna votak pred premijeru…pivo posle predstave……a možeš da sediš i koliko hoćeš..,,sa ništa,,.
U pozorišnom bifeu se: …rešavaju scene nedorađene na pozornici…analiziraju predstave..
primaju gosti…ogovara uprava…slave rođendani…ispraćaju odlazeći (u penziju ili na nebo)..
Niško narodno pozorište već godinama nema svoj bife.
Džaba nebrojeno niških kafana…I sve dobre..čak odlične..
sa odličnom hranom i pićem….,,Pred sultana da izneseš,,..
Džaba nebrojeno niških kafića…ambijent ..usluga.. ,,Cara da povedeš,,
Džaba što se ,,pozorišni bife,, još odavno upisao u pozorišne komade i filmske priče..
Moje pozorište nema bife…
DEDA MRAZE..ako možeš da se malo potrudiš po tom pitanju..bio bih ti iskreno zahvalan….bio sam dobar.
P.S
SREĆNA VAM I ZDRAVA nova 2022 godina!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
