U trgovinama po Srbiji u toku je finalni krug sniženja, ali te rasprodaje nisu ni približne onima u svetskim metropolama.
Trgovci se utrkuju kako da privuku što veći broj mušterija, izlepe izloge reklamama s neverovatnim popustima i do 80 odsto. Ali artikla na najvećem sniženju, po pravilu, gotovo nikad nema.
Ni svetske modne kuće koje imaju svoje prodavnice po Srbiji našim kupcima ne nude sniženja kao u Evropi. Strani trgovinski lanci prate naše tržište, pa njihova sniženja nisu ista kao u zemljama iz kojih dolaze. Oni cene prilagođavaju konkurenciji.
I dok su u Evropi rasprodaje uređene posebnom regulativom o sezonskim sniženjima i na taj način sprečavaju obmanjivanje potrošača, kod nas se trgovci, i pored tri zakona koja regulišu tu oblast, još uvek ponašaju onako kako im to potrošači dozvoljavaju.
“To znači da se kupci kod nas, iako su dobro upućeni, ili iz sopstvenog iskustva ili iz iskustva bliskih osoba, o sniženjima u inostranstvu, lako naviknu na sve što im se ponudi. Mi očigledno nemamo zahtevne građane kao kupce. To predstavlja veliku “olakšicu” trgovcima”, kaže Jovanka Nikolić, pravnik Asocijacije potrošača Srbije.
U Srbiji je svaki trgovac dužan da na svakoj reklami ili cenovniku jasno naznači period važenja popusta i sniženja, mora da navede i staru cenu, pri čemu ona ne sme biti izmišljena niti znatno viša od tržišne.
Ako se na ovaj način prodaje roba s greškom, oštećenjem, i to mora da se jasno uoči, da ne bi došlo do obmane.
Ukoliko nije moguće navesti sve ove informacije napismeno, one moraju biti rečene potrošačima pre kupovine.
Kazne za kršenje ovih pravila o podsticajnim ponudama su do dva miliona dinara.
Nikolićeva dodaje da je “idealno za svaki biznis kada trgovci ostvaruju profit na zadovoljstvo potrošača”. Isto važi i za marketing, odnosno ukoliko trgovci svoje kupce privlače istinitim informacijama.
“Međutim, iza njih se ponekad ne krije nikakva realna olakšica za potrošače. Često se dešavalo da na izlogu stoji ogromna reklama “sniženje 50 odsto”, a da se to odnosi samo na jednu vrstu proizvoda koja je u ponudi. Time su potrošači dovedeni u zabludu”, kažu u APOSU-u.
Kod nas još uvek traju popusti u šoping centrima i modnim trgovinama. Mnoge radnje nude popust, uglavnom do 50 odsto, a za neke artikle i više od toga. Postoji i opcija dodatnih 20 odsto popusta na kasi na već snižene artikle.
U jeku akcija važno je znati da trgovci nemaju pravo da vam uskrate zamenu robe ili povraćaj novca.
“Po pravilu, kupci za kupljeni proizvodi na akcijama, osim onih koji imaju vidna oštećenja i ne podležu reklamaciji, imaju ista prava kao da su pazarili proizvode i robu koja nije na akcijskom sniženju”, kažu u potrošačkim organizacijama.
Prodajni podsticaji u Evropskoj uniji rešeni su novom direktivom o sniženjima. Sniženje u svim zemljama EU mora da počne između 27. decembra i 10. januara, zatim od 1. i 15. aprila i 10. i 25. avusta, i može trajati najviše 60 dana. U tom periodu trgovci su obavezni da istaknu i redovnu i sniženu cenu.
Ako se sezonsko sniženje iskazuje u procentnom rasponu, najveći se postotak na početku sezonskog sniženja mora odnositi na najmanje jednu petinu svih proizvoda koji se prodaju na tom sniženju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
