Dan vinogradara obeležavaju svi oni kojima je vinogradarstvo posao, obaveza ali pre svega ljubav. Na njihov dan Niške Vesti otkrivaju kako oni posluju i koliko je teško opstati na ovom tržištu.
Da li na ovim prostorima može da se pravi kvalitetno vino, pitanje je za Boru Jovića vlasnika Podruma Malča i blizu pedeset hektara vinograda na ovom podneblju?
“Da, naravno da može”, siguran je Jović. Ako Šveđani mogu da naprave dobro vino u onim njihovim vremenskim uslovima mi sa ovom našom odličnom klimom možemo mnogo bolje od njih. Ovde je slučaj da se zaboravilo da je nekada ovde postojalo vinogorje i da su se na ovim prostorima negovala divna vina, kaže ovaj uspešni vinar.
Mlađe generacije nemaju svest o jačini vinogradarstva koje je na ovim prostorima bilo razvijeno pre 30 godina. U ponišavskom vinogorju upisano je 5000 hektara pod vinogradom. Najveće vinogorje u staroj Jugoslaviji bilo je upravo na našem podneblju. Makedonci imaju više hetara, ali jedno vinogorje u komadu od čak 5000 hetara nisu imali ni Makedonci u to vreme.
“Vinarstvo je zagaslo na ovim prostorima i sorte koje su danas interesantne ljubiteljima vina, nisu bile zastupljene ovde nekada. Domaćini su prestali da podižu savremene sorte grožđa. Desilo se da vinarije u okruženju nestanu. Matejevac i Sićevo nekada su bili prepoznatljivi po proizvodnji vina danas to više nije tako. Domaćini su vremenom gubili interes i taj posao se urušavao. Finansijska strana odnosno neisplativost udaljila je niškog domaćina od ove proizvodnje, kaže Bora Jović za Niške Vesti.
Morate fino spakovati svoju robu da ona dođe u raf, izbrendirana. I samo to nije doboljno, mora da se pruži kompletna usluga. Naše vino i podrum to imaju i mislim da smo na dobrom putu, dodaje Jović.
Kako niški vinari mogu da se izbore za bolji status i više uvažavanja u vinskom svetu?
“Bolje sorte su nam potrebne kao nešto što je najbitnije. Sorte moraju da se zanavljaju i budno prate svetski trendovi. Sorte treba zanoviti, ali nije to jedini problem, više od toga treba država da pruži, da motiviše domaćine da se bave vinogradarstvo. Bavljenje vinom danas je vrlo složena stvar. Vino je zakonski najuređeniji prehrambeni proizvod. Potrebno je da se ispune mnogi uslovi, registracije vinograda u Vinogradarski registar, registracije domaćinstva u proizvođače vina, udovoljiti zahtevima ISO , HASAPA, postojanje tehnologa…sve su to zahtevi koji puno koštaju ali još interesantnije traže puno vremena kaže Jović za Niške Vesti.
Vinarija je na boljem glasu što je starija. Mlada vinarija nema puno šanse. Da biste podigli vinograd i dobili prvi groz treba vam tri godine, da biste dobili prvo vino potrebno je čak pet godina. Oni koji su spremni da savladaju sve prepereke i budu uporni imaju šansu za uspeh. Ranije je sav ovaj posao bio pojednostavljen i veći broj ljudi mogao je da se bavi vinogradarstvom – danas to više nije tako. Treba uprostiti i pomoći gazdinstvima, da savladaju sve zahteve i ispoštuju procedure, kako bi bilo više vinarija na ovim prostorima, jer za to ima potencijala, uvereni su vinari.
Koliko uspevate da dovedete turiste sa strane?
“Turističi je vinarija aktivna više od godinu dana, restoran tek četiri meseca, za to vreme je čitava vinarija prepoznata kao brend. Mi danas već imamo turiste koji dođu da obiđu vinariju, degustiraju vino ili ručaju u našem specifičnom restoranu nešto iz rimskog jelovnika” kaže Jović.
Šta očekuju turisti?
“Mi smo ovde postavili stvari kao nekad naše bake i deke, kada su imali domaćinstva i kada su čekali da im neko navrati u kuću i kupi nešto od domaćih proizvoda…Mi tako funkcionišemo, ma koliko to zvučilo čudno. Ponuda je široka ali je princip isti. Orgnizujemo predavanja i temetske večeri ali je sve prožeto domaćinskom ponudom” dodaje ovaj iskusni vinar.
Svako ko hoće da se bavi vinskim turizmom mora da proivodi domaće vino a i roba mora da bude ponuđena domaćinski. Bitno je proširiti ponudu da proizvod bude interesantan i turistima ali i domaćim kupcima. Prodaju se jednako i ona najskuplja vina ali i ona jeftinija.
“Mi smo kao i mnogi vinari i nudimo veći broj etiketa. Kruna vinske ponude u Vinskom podrumu Malča je Vino iz amfore. To je nešto što sapada u čistu egzotiku. Ljubitelji vina danas sve probali, nema više tajni, poznavaoci vina putuju po svetu i traže nove ukuse i nove mirise, traže nove izazove. Mi vinari moramo to i da im pružimo kako bi ih pridobili. Danas su interesantne autohtone sorte i tom kontekstu je i Vino iz amfore prepoznato kao egzotično. Vino iz amfore postoji u samo sedam vinarija u Evropi, Nišlije imaju tu sreću da im je jedna od ovih vinarija na samo deset kilometra od grada” ističe sa ponosom Jović.
U Srbiji nema tog vina. I dok je kod nas to ekskluziva u Gruziji je to “način života”.
“Tamo možete u svakoj kući po selima da vidite svoje porodične amfore. To je način na koji se stvaraju potpuno drugačija vina nego ona na koja smo mi navikli. Naše amfore su visoke do 2 metara sa kapacitetom između 1.5 do 2 tone i na to smo ponosni mi Jovići” završava Bora.
U vinariji Malča jedinstven je i vinski vremeplov a to znači da posetioci mogu na ovom mestu da vide vinarije iz četiri epohe- rimska, srednjevekovna, savremena i srpska, ovu priču prati i Gostionica koja radi u sklopu Vinarije i Podruma Malča. U Gostionici glavnu reč vodi ipak žena, supruga Jelena Jović pažljivo bira jelovnik koji upotpuni odgovarajuća muzika.
Ispred ove vinarije trenutno se gradi pozornica, Rimski forum koji će brojati 300 mesta na kamenim tribinima, mesto za kulturna događanja i venčanja. Ovog leta već su planirana ta bajkovita venčanja. Akcenat je na porodičnim posetama jer je to danas potrebno. Reka kroz dvorište, upotpunjuje živopisnu sliku koju šalje Podrum Malča.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
