Slepa od rođenja Sevda Ivanović je još kao devojčica naučila da mora da se izbori sa svim poteškoćama i živi jednakim intenzitetom kao ljudi bez invaliditeta. I zaista – Sevda od malena udiše život punim plućima i ostvarila je nezamislive rezultate!
Još kao devojka počela je da se bavi atletikom. Dok je pohađala školu za slepe u Zemuni bila je najbolja u preskakanju kozlića, razboja i drugih sprava na časovima fizičkog vaspitanja.
„Bila sam nestašna kad sam bila dete – penjala se na drveće i takmičila se sa decom koja vide. To me je verovatno i teralo da budem sportista“, objašnjava Sevda prisećajući se svog detinjstva.
Sevda je počela da se takmiči u višeboju u atletici 1969. godine. Do 2007, kada je napunila 67 godina, redovno je učestvovala na takmičenjima u atletici za osobe sa invaliditetom i za sve te godine nijednom se nije vratila sa takmičenja bez medalje!
Na takmičenja je odlazila sa grupom potpuno slepih ljudi iz Savez slepih u Nišu, a tamo su se takmičile i grupe ljudi koji imaju ostatke vida.
Takmičenja su se održavala u raznim gradovima Jugoslavije, ali i izvan granica naše tadašnje države, a Sevda je uvek osvajala medalje. Sedamdesetpetogodišnja Sevda iza sebe ima 82 medalje sa takmičenja, među kojima su ravnopravno zastupljene zlatne, srebrne i bronzane!
Ipak, najznačajnije u njenom životu bilo je međunarodno takmičenje u Poljskoj, na kome je u konkurenciji sa 21 državom osvojila treće mesto u bacanju kugle. Na ovu medalju je Sevda najponosnija jer je zbog nje dobila nacionalnu penziju, što je veliko priznanje.
„Veoma su mi značajne sve te medalje i jedino mi je žao što me moj Savez slepih nije dovoljno podržao pa sam imala vrlo malo treninga iako sam imala izuzetno jaku volju. Da sam imala veću podršku i više treninga postigla bih još bolje rezultate”, ističe Sevda jer je Savez slepih takmičarima finansirao samo treninge, ali su sami morali da plaćaju pratioce na takmičenjima.
Kulganjem je počela da se bavi pre 15 godina i ima pet medalja na takmičenjima. Vežbala je kuglanje u kuglani Sportskog centra „Čair”, a na takmičenjima je išla po celoj Srbiji.
Skoro na svim takmičenjima velika podrška i verna pratnja Sevdi je bila njena starija sestra Javorka, koja ističe da je uvek bila presrećna uspesima njene sestre, ali i da je razočarana ljubomorom drugih ljudi koji Sevdi nisu želeli da omoguće da bude još uspešnija.
Od detinjstva se bavila i pletenjem za koje ima 10 medalja. Plela je sve komade odeće – od kapa i čarapa, preko prsluka, džempera do mantila, sa kojima je išla na takmičenja. Njeno umeće pletenja je fascinantno i jedinstveno čak i za osobe koje vide šta pletu, a pogotovu što je ona slepa. Za svako takmičenje je morala da opara prethodni mantil kako bi za sledeće takmičenje isplela drugi sa drugačijom mustrom, pošto nije imala novac za novu vunu.
Sevda je plela čarape, kape, džempere i prsluke i za naše borce za vreme rata u Hrvatskoj i za borce rata u Bosni, kao i za decu koja su u ratovima ostala bez roditelja.
Ona nikada nije dozvolila da je u životu spreči hendikep sa kojim je rođena. Išla je kroz život kao pravi borac i nikada nije posustala. Kao takva – Sevda Ivanović predstavlja savršen primer svim ljudima da poteškoće sa kojima se susrećemo ne smemo da dozvolimo da ostanu nepremostive, već da je sve moguće uz jaku volju i ljubav prema životu i onome što radimo.
FOTO: Ana Stanojević
[foldergallery folder=”images/galleries//sevda”]
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
