Kao što nema uspešnog lekara bez dobro odvežbanih teorijskih znanja u praksi-na klinici, tako nema ni prepoznatljivog ekonomiste ako svoja teorijska saznanja ne testira na „poligonu“, u praksi. Stoga je neophodna saradnja univerziteta-fakulteta s privredom. Ukoliko izostane patnerski odnos između fakulteta i privrede imaćemo ekonomiste koji neće poboljšati konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse naše privrede. Analogno medicini, naš ekonomista podsećaće nas na hirurga koji u toku studija nije video hirurški sto dok nije ušao u operacionu salu-da operiše.
EKONOMSKA KLINIKA ZA „ZDRAVO“ POSLOVANjE
Nedavno je premijer vlade Republike Srbije, u razgooru s predstavnicima Švajcarske vlade istakao: „ da školujemo decu koju ne šaljemo na praksu, te da imamo ekonomiste koji nikad nisu videli fakturu. To mora da se promeni i da će vlada raditi na uvođenju dualnog obrazovanja.“
Polazeći od premijerove konstatacije, s jedne, i s pozivom na savremenu teoriju i progresivnu praksu, s druge strane, potpisnik ovog priloga otvara paitanje: šata nam je raditi da bi budući ekonomista znao kako izgleda faktura, narudžbenica, carinska deklaracija i druga poslovna dokumenta za koje ima diplomu-zvanje „teorijski sveznalica“?
Odgovor na postavljeno pitanje zpočećemo osvrtom na visokoškolsku infrastrukturu-institucije od kojih se očekuje da u saradnji s privredom upoznaju studenta s osnovnim poslovnim-menadžerskim „alatom“. 
Ukoliko izostane patnerski odnos između fakulteta i privrede imaćemo ekonomiste koji neće poboljšati konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse naše privrede. Analogno medicini, naš ekonomista podsećaće nas na hirurga koji u toku studija nije video hirurški sto dok nije ušao u operacionu salu-da operiše.
Pitanje koje smo otvorili na početku ovog priloga, još više začuđuje, ako nam je poznato, da univerziteti-fakulteti niču kao pečurke posle kiše, a na drugoj strani, teorijska znanja naših diplomiranih studenata („teorijskih sveznalica“), prepoznaje, najčešće, Nacionalna služba za zapošljavanje, retko, i tržište rada. Ukoliko neko od diplomaca ima sreću da se zaposli, od poslodvaca stižu zamerke da uvođenje u posao teorijskih „sveznalica“ traje od šest meseci do godinu dana. Prema njihovom mišljenju uzrok ovakvog stanja je nedovoljna saradnja privrede i univerziteta. Kao što nema uspešnog lekara bez dobro odvežbanih teorijskih znanja u praksi-na klinici, tako nema ni prepoznatljivog ekonomiste ako svoja teorijska saznanja ne testira na „poligonu“, u praksi.
Stoga je neophodna saradnja univerziteta-fakulteta s privredom. Na taj način privreda Republike Srbije prepoznaće univerzitetske autpute i instrumentalizovati ih u strategiju društveno-ekonomskog oporavka zemlje. S druge strane, smanjiće se jaz između viška visokoobrazovanih kadrova „teorisjkih sveznalica“ koje školujemo za tržište rada, i realnih potreba privrede za stručnjacima određenih profila“. Otvara se pitanje: zašto naša teorijska znanja nisu prepoznatljiva od strane poslodavaca.? Gde mi to grešimo? Dodatno, otvara se i pitanje zašto kreatori ekonomske politike ne potraže spas za izlazak iz ekonomije destrukcije iz redova univerzitetske elite raspoređene na 19 univerziteta?
U ovom vremenu, kako ga mnogi prepoznaju kao kapitalcivilizaciju, gde su materijalne vrednosti potisle duhovne, naučni radnici ne smeju da zatvore oči i nemo posmatraju dešavanja u visokoobrazovnom sistemu Republike Srbije. Iako, se na prvi pogled stiče utisak da je vlasničko i „bolonjsko“ prestrukturiranje lek za sve probleme visokoobrazovnog sistema u našoj zemlji, u njemu se krije niz nepoznanica i manjkavosti. U prvi plan izbija nedovoljna saradnja univerziteta i privrede, s jedne, i nedovoljna prepoznatljivst univerzitetskih autputa od strane tržišta rada (poslodavaca).
Ovi događaji u visokoobrazovnom sistemu Republike Srbije, u poslednjoj deceniji 20. veka i s početka 21. veka, ne mogu ostaviti po strani profesore univerziteta, kao neme posmatrače nedovoljne povezanosti teorije i prakse, uz svo uvažavanje njihove nastavno-naučne kompetentnosti.
Otvara se pitanje: zašto naša teorijska znanja nisu prepoznatljiva od strane poslodavaca?
Možda je to zbog one, nama poznate sentence Rene Dekarta, koji kaže. “teorija je kada se sve zna a ništa ne hoda, a praksa bez teorije je slepa”. Ili je u pitanju opaska Noama Čomskog koji kaže da je: ” delotvorno je samo ono znanje koje se može primeniti u praksi”.
Gde mi to grešimo?
Rizikujući da budem pogrešno shvaćen, mišljenja sam da je u pitanju svojevrsna „trka“ između sticanja zvanja na uštrb znanja, što ima za rezultat inflaciju diploma na svim nivoima studija.
U pitanju je nesklad između realnih potreba društva i inflacije nepotrebnih zanimanja. Ili još gore, nepovezanost teorije i prakse. Dodatno, otvara se i pitanje zašto kreatori ekonomske politike ne potraže spas za izlazak iz ekonomije destrukcije iz redova univerzitetske elite raspoređene na 19 univerziteta.
Potpisnik ovog teksta nema nameru da bilo koga kritikuje, niti u ovom prilogu može dati odgovor na, sva napred, otvorena pitanja, već da s osloncem na savremenu teoriju i progresivnu praksu, na primeru Ekonomskog fakulteta u Nišu upozna naučno-stručnu javnost s rezultatima koji su postigli profesori i studenti u povezivanju teorije i prkase.
Reč je o svojevrsnoj eksperimentalnoj vežbi „Testiranje Bolonjske deklaracije kroz proveru teorijskih znanja u praksi“. S obzirom na ograničenost prostora za objavljivanje ovog rukopisa u vašem listu, u nastavku istraživanja, ukratko ćemo se osvrnuti na najprepoznatljivije inovacije u nastavi koje su dokaz da je „Bolonjska deklaracija“ bez povezivanja teorije i prakse isto što i Dekartova „hipoteza“ ( „da je teorija kada sve zna a ništa ne hoda“.
Bolonjska deklaracija, s jedne, i savremena teorija i progresivna prksa, s druge strane, nas opominju da, treba napraviti iskorak iz klasičnih oblika predavanja i vežbi (eks katedra) i studenta „ćutologa“ pasivnog učesnika u nastavnom procesu podstaći da postane aktivni učesnik u savladavanju tajni ekonomske nauke.
Otvara se pitanje kako studenta „ćutologa“ učiniti aktivnim učesnikom u nastavnom procesu-osposobiti ga da kritički razmišlja o onome što mu se predaje, a ne samo da sluša i reprodukuje tuđe mišljenje i stavove. Odgovor na postavljeno pitanje nije lak ni jednostavan. Potrebno je ispuniti niz preduslova. Pored ostalih, ključni je da profesori i saradnici, kao realizatori nastavnog procesa prepoznaju neophodnost interaktivne nastave, tzv. partnerstva između profesora, saradnika i studenata .
Ekonomski fakultet u Nišu, prvi je prepoznao potrebu povezivanja teorije i prakse. Krenuli smo početkom devedesetih godina 20. veka, s predavanjima po pozivu, okruglim stolovima, naučno-stručnim trbinama, osnovali Ekonomsku kliniku. Paralelno s tim, već 20 godina organizujemo posete: Produktnoj berzi u Novom Sdau, Beogradskom sajmu, Upravi carina, Beogradskoj berzi, trgovinskim lancima: Merkatoru S, Metrou, Delezu itd. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta-inovacija u nastavi. U 21.veku nastavili smo s inovacijama u nastavi. Naučno-stučnu spoznaju ekonomske nauke, studentima smo obogatili s organizovanjem inovacionog seminara „Trgovinska diplomatija: veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnih ugovora“.
Nije nas obeshrabrila ni globlna finansijska i ekonomska kriza, koja je započela 2008.godine. Hrabro smo koračali u nove inovacione poduhvate. Studentima smo u goste „doveli“: ministra trgovine, glavnog tržišnog inspektora, direktora Poreske uprave, zamenika direktora Uprave carine, predsednika Unije poslodavaca Srbije, republičkog javnog tužioca, člana Agencije za borbu protiv korupcije. Studenti su kroz brojne Studije slučaja odvežbali metodske jedinice u praksi. O tome govore, objavljeni članci, prikazi i osvrti u dnevnim listovima: („Politika“, „Večernje novosti“, „Ekonomska politika“, „Danas“, „Narodne novine“, „Naša borba“, „Taboo“ itd.; RTS i lokalnim televizijama), kao što su: Studenti Ekonomskog fakulteta u Nišu trguju na Produktnoj berzi u Novom Sadu; Studenti Ekonomskog fakulteta u Nišu napravili priručnik uzor državi (utaja poreza na promet prouzvoda); Iz studentskih klupa u menadžere; Klinika za menadžere; Inovacije u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Nišu (Povezivanje teorije i prakse: Osvrt na predmet Ekonomika trgovine i Trgovinski menadžment), itd.
Novembra meseca 2013. godine naši studenti su osvojili treće mesto na takmičenju studenata državnih ekonomskih i agroekonomskih fakulteta u Novom Sadu (Sinergija znanja). Na kraju, ali ne i po važnosti, studenti su i pored katastrofalnih poplava i vanrednog stanja hrabro zaplivali niz maticu tajni trgovinske diplomatije i uz pomoć predmetnih nastvanika i Studentske asocijacije (15. maja 2015) organizovali dvanaesto takmičenje iz oblasti „Trgovinske diplomatije-veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora“.
Stručni žiri sačinjavao je menadžment kompanije “Merkator S“ koji je dao svoje mišljenje: „ i ovog puta smo prepoznali trgovinske diplomate-uspešne pregovarače, koje bi poželele mnoge kompanije“. Ovakva ocena nije kurtoazni epitet nama i našim studentima, već proverena i stručno utemeljena potvrda da naš fakultet radi na povezivanju teorije i prakse. To potvrđuje i činjenica da je sadašnji menadžer kompanije „Merkator S“ (RODA hipermarketa) u Nišu naš student, učesnik na prošlogodišnjem takmičenju iz oblasti trgovinske diplomatije. Takođe, studentima koji su osvojili prestižno mesto na takmičenju u Novom Sadu (Sinergija znanja), osmišljavajući „Promociono-komunikacioni miks kompanije Merkator S u vreme uskršnjih praznika“ obezbeđena je stručna praksa. To je svojevrsni dokaz da je „ekeperimentalna vežba“: „Trgovinska diplomatija-studenti u akciji“ uspela. Eto dovoljno dokaza da, na primeru Ekonomskog fakulteta u Nišu, zaključimo da je povezivanje teorije i prakse imperativ „Bolonjske deklaracije“ kako bi univerzitetske-fakultetske autpute prepoznala privreda i kreatori ekonomske politike.
S druge strane faktura kao osnovni „alat“ diplomiranog ekonomiste, u praksi, neće biti nepoznanica. Istina, ovaj projekat: „Upoznaj ekonomistu kako izgleda faktura“ ne može se realizovati, entuzijazmom pojedinih profesora-saradnika bez podrške uprave fakulteta-univerziteta, zaposlenih i studenata. Na taj način fakultet-univerzite će biti kreator lanca vrednosti različitih stejkholdera: studenata, zaposlenih, osnivača i društva u celini. Taj strategijski osmišljen projekat doneće fakultetu-univerzitetu epitet poznat-priznat, s jedne, i društveno odgovoran, s druge strane.
Prof. Dr Sreten Ćuzović
Ekonomski fakultet u Nišu
Osnivač:
1)Inovacionog seminara:„Trgovinska diplomatija-veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora“. Ekonomski fakultet, Niš, 2003.
2)Ekonomske klinike (Inovacioni seminari, „ekspeimentalna vežba tajni trgovanja u praksi“, Ekonomski fakultet, Niš, 1996.
3)„Srpske federacije za franšizing“ (SFF), Niš, 1991.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
