Praznik – okidač depresivnog raspoloženja

Praznik – okidač depresivnog raspoloženja

08:43
5284
1
Niške vesti
PODELI
Foto: thaxtonbc.org;

Depresivna osećanja i teskobu, na osnovu brojnih psiholoških istraživanja, osećaju mnogi ljudi u periodu novogodišnjih praznika. Praznična depresija je postala sveprisutan psihološki fenomen, koji može da pogodi sve ljude koji nisu potpuno zadovoljni svojim životom u protekloj godini. O ovoj psihološkoj i društvenoj pojavi, za Niške vesti, govore psihološkinje Tamara Đorđević i Sandra Mojašević.

kafana barka

Povodom novogodišnjih praznika i praznične depresije, Psihološko savetovalište za studente i centar „Psihosfera“ juče su organizovali interaktivnu tribinu u maloj sali Studentskog kulturnog centra, na kojoj su učesnici mogli da saznaju na koje načine treba da se suoče sa ovim osećanjima i prevaziđu ih.

Psihološkinja Tamara Đorđević, koja je osnovala centar za istraživanje, edukaciju i savetovanje „Psihosfera“, objašnjava da je „praznična depresija“ relativno nov pojam, koji ne postoji u klasifikaciji bolesti. „Praznična depresija se i ranije javljala u ljudima oko praznika, ali su u poslednje vreme promenjene okolnosti, s obzirom na način života, otuđenja među ljudima, lošeg finansijskog stanja, pa se sada javlja sve češće“, istiće Tamara i dodaje da se ova depresija javlja pre, u toku praznika, kao i posle njih.

Psihološkinja i kognitivno bihejvioralna terapeutkinja Sandra Mojašević navodi da se praznična depresija javlja zbog okolnosti u kojima se osoba nalazi u vreme praznika.

„Za vreme praznika treba da se setimo bliskih prijatelja, da se vratimo porodičnim odnosima, koji nekada mogu da budu loši, da razmišljamo o nesređenoj finansijskoj situaciji. Sa druge strane, pojačano se aktiviramo fizički, malo spavamo, jedemo i pijemo, a nemamo dovoljno vremena. Imamo jedan disfunkcionalni kognitivni stil, koji je pesimističan i koji nam kaže da sve mora da bude savršeno, da je užasno ako smo sami. Zbog toga vrlo lako praznik može da bude okidač depresivnog raspoloženja“, objašnjava ova psihološkinja.

psihološkinje

Kako dolazi do ove praznične depresije objašnjava Tamara Đorđević: „Na kraju jedne godine i početku druge mi svodimo neki bilans šta smo postigli. Tu je sada bitan i emocionalan status – da li smo se udali ili nismo, da li imamo momka, devojku, ili ne, da li smo dali ispite, našli posao… To su sve neki pritisci zbog ciljeva koje možda nismo ostvarili u toku prethodne godine te nam sada to predstavlja dodatno opterećenje, koje uzrokuje depresivno raspoloženje u nama“.

Sandra Mojašević ističe da se praznična depresija ne leči, već da ona spontano prolazi, te da u većini slučajeva nije potrebno da se ljudi podvrgnu bilo kakvom tretmanu. Ona navodi da bi bilo dobro da se ljudi u ovom periodu više šetaju, da provode vreme radeći nešto što im prija, da bolje organizuju svoje vreme i finansije i da smanje očekivanja.

Ove psihološkinje navode da ljudi ne treba na sebe da stavljaju preveliko opterećenje i pritisak: jednostavno ne moramo ove godine da imamo emotivnog partnera, da završimo fakultet, nađemo stalan posao. Ništa od toga nije toliko strašno da bi u nama izazvalo toliku količinu strašnih osećanja.

Ukoliko depresivno raspoloženje nastavi da traje i dve-tri nedelje posle praznika, a praćeno je nedostatkom sna, gubitkom apetita i apatijom, onda osoba treba da se obrati psihologu ili terapeutu radi pomoći, ističe psihološkinja Mojašević.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

  1. Nišlije,vi ste zdravlje našeg naroda…Kako ste mogli da se upecate na idiotske oblike reči poput „psihološkinje“? Ko vam je rekao da tako treba? Zašto učestvujete u uništavanju srpskog jezika,zašto pomažete korisnim idiotima i plaćeničkoj bagri u njihovim nečasnim delatnostima?

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *