Niš kao „vilajet“ i „nahija“ u tursko doba

Niš kao „vilajet“ i „nahija“ u tursko doba

14:48
1341
0
Niške Vesti
PODELI

Turska vlast je zavodila vojnoadministrativno uređenje na osvojenom tlu, prilagođavajući se zatečenom stanju. Zbog toga je u granicama Osmanske države Niš postao središte osnovne vojnoupravne oblasti, koja se u XV veku nazivala vilajet, a u XVI i XVII veku – nahija.

Nekoliko vilajeta, docnije nahija, sačinjavalo je jedan sandžak. Sva naselja niške nahije vodila su se kao teritorija Niša. Pored toga, u popisu iz 1498. godine, navodi se da se sela: Kukavica, Duga Poljana, Đurekovce, Jagličije, Krastavče nalaze u Zaplanju. Isto je stanje i u popisu iz 1516. godine. U popisu iz 1564. godine, sva ova sela se vode samo kao sela koja pripadaju Nišu, a Zaplanje se uopšte ne spominje. Zato se može zaključiti da je Zaplanje krajem XV i pocetkom XVI veka bilo manja prirodna regija, za koju se znalo da postoji, ali nije imala čvrsto određene granice, niti neki poseban značaj za Tursku upravu.

Turski popisi iz 1498. godine i 1516.godine, imaju kao istorijski izvori, dvostruku vrednost. Oni, s jedne strane, pružaju uvid u realno stanje, kakvo je postojalo u vreme popisa, a, sa druge strane, imaju retrospektivni karakter. Na osnovu njih se moze zaključiti oblast pre Turskog osvajanja bila dobro naseljena i da je struktura naselja 1498. godine bila veoma povoljna.

Sudeći prema defteru (popisu stanovnistva ) iz 1554. godine, nije donela niškoj oblasti demografski prosperitet. Naselja se strukturalno menjaju. Pored Niša ima ih jos 159, ali to nije kvalitativno uređenje. Samo jedno selo, Donji Matejevac, ima više od 50 domaćinstava. Od ukupno 159 sela samo je 30 imalo više od 30 domaćinstava, dok se za 126 sela može kazati da su bila slabo naseljena. Prema tome, 1564.godine niška oblast, zajedno sa Nišom, brojala je 160, odnosno 170 naselja.

Hrišćanski Niš imao je samo 43 domaćinstva i 11 neoženjenih. U Nišu i 159 sela u okolini, bilo je ukupno 2.503 porodičnih domaćinstava i 1.070 neoženjenih: ako je tada u jednom domaćinstvu živelo 8 članova, čitava niška oblast imala je 21.094 stanovnika. Ako bismo ovom broju dodali muslimane, Rome, primićure, kaluđere i sl., opet bismo dobili kao najveću moguću cifru 25.000.

Višestruki su uzroci naglom opadanju broja stanovništva u niškoj regiji između dvadesetih i šezdesetih godina XVI veka. U prvom redu treba imati u vidu česte pojave gladi i kuge, a naročito odliv stanovništva preko Save i Dunava, u oblasti koje su za vreme rata ostale bez ljudi, te su bile pogodne za kolonizaciju. Pri tome ne treba prevideti da je dolaskom Turaka naše selo doživelo krupne promene, i po značaju i po posledicama. Velika feudalna poljoprivredna gazdinstva su nestala zauvek, ustupivši mesto seljačkim deonicama nazvanim „baština“ koje su mogle imati, u proseku 10 hektara srednje plodne zemlje. Pustog zemljišta je bilo dosta, a i uslovi za krčenje novih prostora su bili su pogodni. Stočarstvo je postalo osnovno zanimanje. Seljaci su težili da od svoje kuće načine centar gazdinstva, sa dosta prostora za njive i livade – prostori između sela su bili namenjena zajedničkoj ispaši stoke ili zajedničkoj obradi pustih selišta.

Naselja niške oblasti bila su uključena u spahijske timare, zeamete i hasove, odnosno u dobra koja su pripadala najvećim delom aktivnim spahijama i njihovim starešinama. Sam grad Niš pripadao je do 1481.godine niškom zeametu u granicama kruševačkog sandžaka, a od tada, pa sve do kraja XVI veka hasu smederevskog sandžakbega. Tridesetih godina XVI veka iz tog hasa izdvojeni su za sultanski has prihodi koji su davali niški voskarnica, bozadžinica i prelazi (gazovi ) na Južnoj Moravi, prihod od panađura i itd.

Spahije svake oblasti u Osmanskoj državi, pa prema tome i niške spahije imale su sledeće osnovne zadatke:

da sačinjavaju spahijsku vojnu jednicu koja odlazi u vojne pohode pod zastavom – sandžakom svog starešine, sandžakbega, da cčuvaju svoj vilajet, odnosno nahiju, od spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, da tu održavaju javni red i bezbednost, najzad, da se staraju o zemlji dodeljenog spahiluka, i štite raju koja tu živi i privređuje.

U vojne pohode su spahije išle lično, sa oružjem i opremom. Kvalitet opreme i pratnje zavisio je od prosečnog godišnjeg prihoda spahiluka. U taj prihod, ulazile su, pre svega naturalne dažbine od letine onih zemljoradnika koji su obrađivali svoje zemljišne deonice na tlu spahiluka. Oni su spahijama svake godine davali osminu proizvedenih žitarica i šire, a deset od proizvodnje konoplje, meda, voća, povrća itd. Za gajenje svinja su davali novčane dažbine. Čuvanje vilajeta, odnosno nahije, spahije su održavali zajednički, pod starešinstvom sandžak-bega,koji je pred sultanom odgovarao za red i mir u sandžaku, te su sve prihode, koji su u toku jedne godine bili ostvarivani od kazni i globe sandžakbeg i sve spahije delili na pola.

Kao vrhovni gospodar hrišćanskih podanika Sultan je svake godine uzimao „glavnicu“, odnosno harač, novčanu dažbinu od, za rad, sposobnih ljudi i, takođe novčane namete za sitnu stoku, ovce i koze, a povremeno, po potrebi, vanredne namete i dažbine za potrebe vojske, dvora i društva u celini, koje je narod davao u naturi, novcu ili u radnoj snazi. U svojstvu vrhovnog gospodara sultan je ovlašćivao spahije da neposredno gospodare i zemljom i ljudima. Spahije su se starale da zemlja prelazi sa oca na sina, odnosno da se nasleđuje po zakonu, da se proizvodnja ne zapušta i da zemljoradnik ne otuđuje zemljišnu deonicu koja mu je data u porodičnu naslednu zakupnu svojinu. Kao „gospodari zemlje“, spahije su imale pravo na odgovarajuće takse i novčane dadzbine (tapije i sl.).

Gradske četvrti i znamenite građevine

O ulaska u granice turske države do kraja XVII veka u Nišu su postojale sledeće državne građevine: Tvrđava, Džamija sultana Murata i Most.

Tvrđave su u turskoj državi bile u neposrednoj svojini i staranju sultana, izuzete iz nadležnosti lokalnih i regionalnih vlasti. U unutrašnjosti države, tvrđave su mogle biti privremeno stavljene izvan upotrebe. I Niška tvrđava je u drugoj polovini XV i XVI veku bila van upotrebe kao vojni objekat i nije imala posadu.

Hajdučija je uvek bila prisutna, ali je, upravo u to vreme, postala pojava širokih razmera i sređivanje tvrđava je bila jedna u nizu mera kaja je država preduzimala u borbi s hajducima. Stoga se može pretpostaviti da je i Niška tvrđava delimično popravljena zbog narasle hajdučije, najverovatnije u isto vreme kada je građen niški kameni most (1619. godine ). Opisujuci Niš, poznati putopisac Evlija Celebija ga naziva gradom (1660.godine ), ističući da naselje ima u svom sastavu Tvrđavu. On među gradskim funkcionerima navodi gradskog zapovednika – dizdara, ali naglašava da posade nema, jer je tvrđava napravljena od kamena usred šehera kao kakav hap. Tvrđava ima jednu kapiju napravljenu od drveta, koja je okrenuta ka jugu. Po gradskim bedemima postavljena su u nizu duga koplja na kojima se nalaze glave hajduka. U samoj tvrđavi nema nikakvih zgrada. Ona je dupke puna drvenom građom.Sa Austro-Turskim ratom krajem XVII veka Niška tvrđava postaje utoliko značajnija ukoliko joj se ratne operacije priblize. Tada je ona vojni objekat prvog reda i to će ostati i do kraja turske vladavine.

Druga državna građevina, saborna i najstarija džamija, prema tradiciji niških Turaka, o kojoj je pisao Evlija Celebija, bila je delo sultana Murata I (1359-1389). Sultan je, navodno, osvojio Niš 777. godine po Hidzri (ta godina je pocela 2.VI 1375. i trajala do ( 20.V 1376.). Prva džamija u Nišu bila je delo ovog sultana i zvala se zato Džamija sultana Murata, Hunkjar džamija ili samo džamija. Prema recima Evlije Čelebije, nalazila se u čaršiji i nije bila naročito lepa, ali je bila sagrađena u starom stilu. Iz toga proizilazi da niška tradicija nije bila sasvim bez osnova.

Niš je teško stradao više puta u ratovima vođenim tokom prve polovine XV veka, a naročito 1443. i 1454. godine. Razložno je pretpostaviti da je sa gradom bila oštećena i Džamija, a da su je docniji sultani, na ostacima Džamije sultana Murata I, popravljali i obnavljali delo svoga slavnog pretka. Gradska četvrt oko sultanske džamije smatrala se jezgrom grada njegovim najstarijim i najuglednijim delom.

Most u Nišu, koji spominje putopisac Bertrandon de la Brokijer. Ovaj most je predstavljao važan državni objekat, o kome su na različite načine brinuli turski vladari i povremeno ga popravljali. Most na Nišavi pominju gotovo svi putopisci XVI i XVII veka. Drveni most bio je podložan oštećenjima, naročito od bujica i poplava. Krajem XVI veka nalazio se u takvom stanju da se njegova popravka smatrala kao neodložna. Taj zadatak je država poverila jednom zaimu, zaimu Mustafi, koji je boravio u kruševačkom sandžaku. On je na sebe uzeo dužnost poverenika za popravku državne sultan-Muratove džamije i mosta u Nišu.

Posle izvesnog vremena centralnoj vlasti su stigle prijave da Mustafa čini velika nasilja narodu, a da, ustvari, nije ni izvršio zadatak. Stoga je prvih meseci 1584. godine stigla zapovest niškom kadiji da se odmah pozabavi ovim pitanjem i da lično ode i ispita da li su most i džamija stvarno ostavljene u stanju u kojem su i bili, ili je popravka završena, a u tom slučaju – do koje mere je izvršena. Ako popravka jos nije završena, neka tačno sazna razlog ovom zakašnjenju i na koji način je vršen zulum nad rajom. Ukoliko Mustafa nije završio povereni zadatak, biće mu oduzet zeamet i dodeljen drugome, a osim toga će se za državu konfiskovati jednogodišnji prihod od njegovog zeameta.

Nije poznato kako se završila ova istraga, niti upravo da li je zaim Mustafa popravio niški most. Međutim, drveni most na Nišavi nije odgovarao potrebama transporta, pa je 1619. godine izgrađen kameni most. Po kazivanju Evlije Celebije, kameni most u Nišu nazivan je Mehmed-pašinim mostom, prema njegovom graditelju. Na sredini mosta, nalazio se divan kiosk za odmaranje. Kada su Austrijanci 1689. godine zauzeli Niš, u vojsci se našlo ljudi koji su se zadivili nad lepotom kamenog mosta: oni su zapisali u prevodu čitav zapis uklesan je na dve mermerne ploče……

nastaviće se….

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic 15

Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *