Za one koji nisu sasvim sigurni šta je u suštini sve češće spominjani BREND, a to je: Šmek nekadašnjih Niških kafana…
Odavno nema “Zaplanjskog sreza”, “Jadrana”, “Švajcarije”. Poznata kafana “Župa”, tik do hotela “Niš”, sad je banka, pre toga frizerski salon za žene. Nestale su i bašte “Avala” u Tvrđavi, “Oslobođenje” na Trgu kralja Milana, “Nova Kasina”, iliti Kasinče, kako su je od milošte zvali. U njoj je povremeno jecala violina bečkog maestra, a niškog Ciganina Salije Salijevića. Kad Salija zagudi…
Imale su Niške kafane dušu.
Gradski hotel, pre 1941. Orijent nema ga više od 70 godina. A kad ga je bilo u njemu su stolovali i bili uspomeničeni literata i dramaturg Niškog pozorišta Velimir Živojinović Massuka, pesnici Veljko Vidaković i Ljuba Stanojević, prvi otišao zauvek februara 58. prošlog veka, drugi novembra 2005. Stolovali su i lekari Milun Mitrović koji je mnogu decu postavio na noge, i Miloš Đorić, lični prijatelj nesrećnog pesnika Nestora Žučnog, eno mu večne kuće na Starom niškom groblju. Stolovao je u Gradskom uz obaveznu kafu i uvek isti skromni ručak pukovnik Rašić sin Koleta Rašića.
Bez Gradskog nije mogao ni tada mlađani publicista Đorđe Petrović iz čijeg pera nastade knjiga “Ljubavi srpskih pisaca”. Svi oni otidoše u (ne)zaborav. Sparne julske večeri 1960. gosti se oprostiše od Gradskog. Ispijena je poslednja čaša, otpevana poslednja pesma, odeklamovan poslednji stih, potekla suza… Tu je sada “Ambasador”.
Nema više ni “Župe”. U nju su svraćali svi odreda. Glumci, pesnici, a mali junoše, besposličari. Na tanak špricer ili ljutu. neki su na ovu adresu dobijali i novogodišnje čestitke, kao “stalni inventar”. Čest gost bio je, između ostalih, i mlađani “ženski lekar ” Zoran Vučinić.
A “Galija” pre više od 40 godina. Ovde su rado svraćali glumci posle pozorišne predstave. Za svoje mušterije daleko znani Dragi Stambolija donosio je svoje domaće mezeluke. Ovde je, pored ostalih, niški kafanski svet prvi put sretao i upoznavao i budućeg legendarnog Mileta Amerikanca. A tek ćevapi, koliki su oni bili. Na vratima ovog stecišta “vitezova praznih čaša” sada piše: “Zatvoreno zbog kolektivnog godišnjeg odmora…” “Galija” je, dakle, potonula.
“Stara Srbija“, stecište trgovaca i zanatlija, a u njoj najslađi seljački ručak, služili ga uvek ozbiljan Ašim, hitri Toma zvezdaš i večno nasmejani Nidža. A kad u “Srbiji” zapevaju niške zanatlije i trgovci i ptice ućute. Odoše Bogu na istinu i Ašim i Nidža, ode i “Stara Srbija”. Na njenim vratima stoji: “Ne radimo zbog isključenja struje”. Neka ti je laka zemlja draga, kafano….
Bile su u Nišu i kafane “Švajcarija” ka Margeru, “Šumadija” na Obilićevom vencu, nezaobilazna “Kalča” gde je sada istoimeni tržni centar.
U “Švajcariji” gosti svakojakih zanimanja: Oficiri, taljigaši, apotekari, šloseri, činovnici…. Najčešći gost bio je Čorba, pio je meku šljivovicu. Mera mu je bila velika. Na obdukciji, kažu jetra mu bila takva kao da je ceo zivot pio samo mleko. Ka starom groblju nosio je krst pokojnicima kada se u familiji, niko ne nađe ko će to da uradi.
A tek “Zaplanjski srez“. Tu je sada Dušanov bazar. U “Srezu” je specijalitet bio pasulj sa suvim rebarcima, a goste “naćaflaisane” veselila ili ih je činila tužnim Mica. Kad ona zapeva “Devojčica vodu gazi, noge joj se bele”… i kad suknje klizne naviše… eh, pusto kafansko…
Simon Milčić
Izvor: Niški Vesnik
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
