Srbija po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika zauzela prvo mesto po...

Srbija po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika zauzela prvo mesto po broju stradalih u Prvom svetskom ratu

12:24
6098
0
Niške Vesti
PODELI

Od 15.09. do 01.11. traje proboj Solunskog fronta. Oslobođena je bila Srbija cela a 01.11. srpska vojska na čelu sa vojvodom Petrom Bojovićem ušla je u Beograd.

 

Srpska vojska nije ovde stala, već je prešla Dunav i Savu i krenula da oslobađa teritoriju Austrougarske (Banat, Bačku, Srem, Baranju, Hrvatsku, BiH i Sloveniju). Ubrzo dolazi do toga, da u Zagrebu se proglašava narodno ujedinjenje sa Srbijom, kao i u Crnoj Gori gde je proglašeno ujedinjenje Srbije i Crne Gore. Da bi konačno 01.12.1918. u Beogradu bila formirana Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca.

Dan koji se uzima kao dan primirja u Prvom svetskom ratu (Velikom ratu kako se zvao do izbijanja Drugog svetskog rata zbog razmera sukoba) je 11. novembar. Razlog za uzimanje ovog datuma je u tome, što je 9. novembra izbila revolucija u Nemačkoj, a sam car Vilhem II je pobegao u Holandiju, kako bi spasio glavu, a Nemačka biva proglašena za republiku. To je bio signal, da Nemačka vojska može kapitulirati svakog dana. Što će se upravo i desiti 11. novembra 1918. godine u Kompjenju, mestu blizu Pariza u vozu i ličnom vagonu Francuskog maršala Ferdinanda Foša, čime će se okončati Prvi svetski rat.

Iz tog razloga, sam datum 11. novembar u svetu će se uzeti kao dan u kome će se obeležavati dan primirja u Prvom svetskom ratu. Time je i rat za Srbiju bio završen, i mogao se svesti bilans štete koja je naneta Srbiji tokom rata. Na Versajskoj konferenciji mira 1919-1920. godine, biće utvrđeno da je Srbija izgubila 1.247.435 stanovnika, oko 28% od ukupnog broja stanovnika. Da je u tom broju, čak 62% muškog stanovništva starosti između 18-55 godina, što znači da je najveći broj radno-sposobnog stanovništva stradao.

Većina puteva, železničkih pruga, kuća, zgrada, kulturnih dobra, plodnih polja, industrija bilo je uništeno. Stočni fond, zalihe hrane, materijalna dobra, rude bile su eksploatisane ili odnešene u Nemačku i Austrougarsku, a svakako najveća šteta naneta je odvođenjem naroda kao radnu snagu ili u koncentracione logore iz Srbije. Ratna odšteta koju je Srbija trebala dobiti po Versajskoj miru iznosila je između 7 i 10 milijardi zlatnih franaka (što je bila polovina imovine Kraljevine Srbije).

Dan primirja u Srbiji se obeležava uz državne i vojne počasti, a simbol koji je Srbija uzela, da obeleži praznik je cvet Natalijina Ramonda – cvet Feniks (otkrio je Josif Pančić 1874. godine a dao prvo naziv – Ramonda Serbica, a Niški varijatet dobio naziv po kraljici Nataliji). Odlukom Vlade Srbije 2012. godine, izabran je za simbol. On je uzet iz razloga, jer cvet karakteriše izdržljivost i spada u red endemskih vrsti. Druga karakteristika i još jedan od razloga za njen odabir, je taj da najviše raste na planini Nidže, a njen najviši vrh je Kajmakčalan, poprište najžešćih i odlučujućih borbi Srbije u ratu. Sam znak pored cveta ima u pozadini zeleno-crnu boju, koje predstavljaju boje Albanske spomenice.

Državni službenici, ovaj znak počinju nositi nedelju dana, pre dana potpisivanja primirja, kao i na sam dan potpisivanja primirja. Svakako je bitno napomenuti i broj poginulih tokom Prvog svetskog rata, od oko 15 miliona ljudi. A da, je Srbija po broju poginulih, a srazmerno broju stanovnika zauzela prvo mesto po broju stradalih u Prvom svetskom ratu od svih država učesnica. O ovom stradanju Srpskog naroda, uvek treba pričati budućim pokoljenjima, koliku je veliku žrtvu, tako malo Srbija podnela, kako bi povratila svoju teritoriju i ognjišta nakon povlačenja preko Albanije iz ruku okupatora, i ovaj praznik narod i država treba slaviti sa velikim ponosom na naše pretke i junake i na taj način im još jednom odati poštu i priznanja za njihova dela i žrtve…

ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković

cvet 01Autor teksta:
Mladen Stanković,
istoričar


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *