Niš u drugoj polovini XVI veka: „Jedno lepo kupatilo, u koje je...

Niš u drugoj polovini XVI veka: „Jedno lepo kupatilo, u koje je jedan veliki točak dizao i terao vodu iz Nišave..

11:51
2930
0
Niške Vesti
PODELI
Foto: Wikipedia;

Prema popisnom defteru nastalom posle 1550.godine, u Nišu je bilo naznačeno 277 zgrada, od kojih su 43 hrišćanske, da bi u poslednjoj četvrtini veka broj i jednih i drugih opao: muslimanskih ima 193, a hrišćanskih 30.

Stagnacija nastaje već na početku treće decenije XVI veka, tačnije posle turskog zauzeća Beograda (1521.godine), koji od tada postaje sedište Smederevskog sandžaka, a naročito posle osvajanja Budima (1541.godine), kada Niš ostaje duboko u unutrašnjosti evropskog dela Turskog carstva. U drugoj polovini XVI veka, posle prvih turskih poraza – na moru 1571. Kod Lepanta i na kopnu 1593. godine kod Siska – započinje kriza, koja se odrazila na razvoj mnogih gradova turske provincije, pa i Niša.

Činjenica je da Niš nije imao, osim izuzetnog položaja, snažniju ekonomsku bazu za dalje napredovanje, kao što je bio slučaj sa gradovima rudarskim centrima. Nalazeći se na veoma prometnom Carigradskom drumu, bio je izložen nametima i nasilju od sultanove vojske, koja je odlazila u pohode. Sve je to imalo odraza na dalji razvoj grada. No, bez obzira na sve to, mnogi bogatiji Turci nastavljaju sa podizanjem svojih zadužbina, naročito bogomolja.

nis xvivek 00Potpuniju sliku Niša, a naročito opis pojedinih monumentalnijih objekata, daje Hans Dernšvam, koji je 1553–55. godine prošao kroz grad u sastavu jednog austrijskog poslanstva. Za razliku od Žana Šesnoa, koji je neku godinu ranije prošao kroz Niš zabeleživši da je to bila „negda velika varoš, a sad samo selo“ i Katarina Zena, koji govori o okolnim kućama „sagrađenim na njihov način od drveta“, ovaj Nemac naziva ga „varoš“. Prošavši kroz naselje, prvi od pomenutih putopisaca spominje most na Nišavi, ističući da je most od drveta, „dosta širok i dobar“. Pored mosta pominje ostatke utvrđenja koje “više nema ni jednog zida“ , što bi ukazivalo da je ovaj most na mestu današnjeg kod tvrđave.

U blizini video je „jedno lepo kupatilo, u koje je jedan veliki točak dizao i terao vodu iz Nišave„. Voda iz Nišave odvođena je specijalnim kanalom od opeke u rezervoar a odatle, filtrirana, u hamam. Dernšvam je prvi od putopisaca koji ukazuje na postojanje hrišćanskog sakralnog objekta u Nišu. On navodi da je to „ jedna srpska crkva kao obična mala kućica, ali sagradjena od kamena“. Ovaj objekat skromnih dimenzija, čiji je ktitor mogao biti neki monah ili bogatiji Srbin, nastao je, na osnovu opisa, verovatno 40-ih godina XVI veka. Teško je sa sigurnošću locirati ovu crkvicu, ali je svakako izgrađena na levoj obali Nišave, što donekle potvrđuju i neki kasniji izvori.

U fermanu sultana Murata III od 1587.godine, kojim se dozvoljava „Hilendarcima da mogu pribirati milostinju za Hilemdar po svoj Evropskoj Turskoj“. Pominje se hilandarski metoh u Nišu već 1581.godine. Jedan vek kasnije, u austrijskom planu Niša iz 1690.godine, ucrtana je „hrišćanska crkva“ na krajnjoj periferiji leve obale reke, a u planovima grada iz 1737.godine na francuskom jeziku, ucrtana je današnja crkva sv. Nikola u podnožju Gorice. Prema tome, crkva koju Derinšvam spominje nije mogla biti na desnoj obali Nišave, već na mestu, ili u blizini današnje saborne ili svetonikolske crkve.

Za vreme boravka u Nišu, Dernšvam je noćio u pašinom domu, čiju opis daje. To je jedan veći kompleks sa pašinim konakom i haremlukom, „prostranim dvorištem ograđenim zidom od ilovače ili nepečene cigle“ i velikom ulaznom kapijom. U sred dvorišta nalazio se konak, građevina od „drveta podignuta na nekoj staroj zgradi i zidinama“. Očigledno je da su korišćeni temelji nekog ranijeg objekta što ukazuje da se nalazio na prostoru današnje tvrđave. Bila je to osmanlijska građevina, simetričnog tipa na sprat („dve ćelije sa ognjištima, a u sredini hodnik“), iz čijeg se središnjeg šireg prostora ulazilo sa jedne i druge strane u sobe konaka. Nije bilo patosa a ni rezbarenih tavanica. Dernšvam ne govori o obaveznom isturenom delu – divanhani – ali napominje da je pomenuti veći prostor otvoren i ima „prijatan pogled na planine“, što nesumnjivo ukazuje na divanhanu bez prozorskih okana. Druga zgrada – pašin harem – odvojena je posebnom ogradom i nalazila se nasuprot konaku, čak „preko ulice“. Pored kapije, u kompleksu pašinog konaka, nalazila se „jedna soba sa ognjištem i jedna staja za nekoliko konja“, koja „nije bila ni upola sagrađena“.

Veoma dokumentovan opis daje Dernšvam o karavanseraju, građenom u vreme njegovog prolaska kroz Niš. O ovom objektu piše sledeće:

„Karavanseraj je građen na četiri strane. Unutra je imao prilično dvorište, a na obema stranama, s desna i s leva, bilo je po šest zasvedenih ćelija, u svakoj po ognjište i po jedan mali prozor pored vrata. Jedna ćelija je dugačka i široka po dva hvata (3,78 metara), a visina je koliko čovek može rukom dosegnuti. Ostali delovi zgrade nisu bili zasvedeni, već su rđavo tavanisani neizrendisanim drvetom. Iznad pomenutih ćelija bilo je isto toliko drugih ćelija, takođe sa ognjištima. Sve je izgrađeno od drveta i tako raspoređeno, da se moglo jednim hodnikom obilaziti. Ulaz u zgradu imao je jednu veliku kapiju, ispod koje se moglo sedeti kao ispod crkvenog trema. Prema kapiji, otpočeto je bilo nešto da se gradi u prizemlju, kao staja za konje, a na njoj ozgo po njihovom običaju, drvena palata u kojoj je mogao noćiti neki gospodar. Inače, prizemlje nije imalo nikakvog podruma ni svoda, a krov je bio pljosnat, opekama pokriven. Unutra je bilo nekoliko rimskih, latinskih starina, polomljenih i razbijenih. Putnici ih nisu mogli pročitati, jer su bile uzidane “.

Na osnovu podataka iz Smederevskog deftera 1516.godine, u Nišu je početkom XVI veka bilo najmanje tri karavanseraja. Na italijanskom planu grada iz ovog vremena ucrtana su dva objekta te vrste (Case di Provianda), i to jedan veći, na levoj strani Nišave, u kompleksu današnjeg parka, na samoj obali,a drugi u tvrdjavi, na mestu današnjeg arsenala. Potreba za ovakvim gradjevinskim poduhvatima nastala je zbog sve većeg broja stranih trgovaca u Nišu, naročito Dubrovčana, a i Šibeničana koje pominje Dernšvam.

Dernšvamovu konstataciju o Nišu kao većoj varoši, potvrđuje u zapisu iz 1555.godine i poslanik cara Ferdinanda, Busbek, podvukavši da je to „mnogoljudna varoš sa mnogo starih ruševina“. Putopisac izaslanstva cara Maksimilijana II, uopšteno govori o Nišu, „nekada glasovitom gradu, a sada selu“ sa „mnogo daščara turskih, dubrovačkih i drugih trgovaca“. Isti putopisac beležeći podatak da je poslanstvo prisustvovalo „misi koju je čitao redovnik, koga su ovdašnji Dubrovčani radi službe božje izdržavali“, ukazuje na postojanje snažne dubrovačke kolonije u Nišu.

Učeni sveštenik sa Univerziteta u Tubingenu, Stepan Gerlah, prolazeći kroz Niš naziva ga varošicom, u kojoj se naziru zidine, ali koja nije utvrđena („otvoren kao varošica“). U njemu je nabrojao „šest do sedam dzamija“, od kojih je u jednoj manjoj, koja se nalazi u tvrdjavi, „pokopan Hamza-beg, koji beše u Đuli (grad u Mađarskoj, osvojen od Turaka 1541), a odveo je iz Ugarske toliko žena i dece da je sa njima naselio dva sela kod Niša“. I u ovom se putopisu spominje, kao i dve decenije ranije, hrišćanski sakralni objekat manjih dimenzija. To je „nova drvena crkvica kamenim pločama pokrita…. sa ikonama sa ćirilskim natpisima…. sa sveštenikom koji spada pod Peć“.

Građenje ove crkvice pada u vreme obnove Pećke patrijaršije (1557-1766), koja je svakako bila povod da Turci dozvole podizanje novog kulturnog objekta u gradu. Jedan podatak sa kraja XVI veka možda bi mogao doprineti lociranju ove crkve. U Smedervskom defteru iz vremena Murata III pominje se, pored drugih mahala niških i „Mahala mesdzida crkva“, što ukazuje na menjanje namene hrišćanskog objekta u muslimanski. Da li se ovo odnosi na crkvu sv. Nikole, koja je više puta prepravljana u crkvu i džamiju?

nis xvivek 01Podatak putopisca 90-ih godina XVI veka da Niš „može imati 1.500 ognjišta i više mošeja i da su kuće prekrivene ćeramidom“, dopunjuje sliku grada, jer Smederevski defter Murata III beleži samo nešto više od 220 zgrada. Kontarijev podatak je daleko stvarniji, jer u ovom periodu Niš već ima deset mahala i jaku trgovačku čaršiju na levoj obali Nišave. Ukoliko je pomenuti broj zgrada i približno tačan, onda je Niš morao imati oko 4-5.000 stanovnika.

Varoš je bila veoma bogata („ima u obilju živeži“), kako tvrdi ovaj stranac, ali „nema zidina, nego samo kulu i porušen gradić“, te ostavlja utisak malog i zapuštenog naselja. U svim ostalim beleškama o Nišu do kraja veka može se konstatovati zajednička karakteristika izgleda grada u tom periodu. To je bio „nekada glasovit“, odnosno „star i ugledan grad“, a „sada varošica bez zidova, grozno opustošena od Turaka“. Od utvrđenja „sada jedva postoji šesti deo i mogu se videti tu i tamo zidine, veliki komadi svodova pod zemljom i bedem, kao i veliki deo tvrđave ispred koje se prolazi kada se ulazi u grad, ali sasvim porušena i oronula“.

Prema tome, kroz čitav XVI vek Turci nisu ništa obnavljali na ostacima antičkog i srednjevekovnog niškog utvrđenja. Nekoliko monumentanijih gradjevina Niša toga vremena ostalo je zabeleženo u spisima poslanstva. Na osnovu podataka iz turskih izvora, beležaka putopisaca i italijanskog plana grada dobija se potpunija slika izgleda Niša u XVI veku. Naselje je imalo najmanje 1.500 zgrada – od čega bar deseti deo spratnih – na levoj i desnoj obali Nišave, rasporedjenih u 8-10 mahala. Od monumentalnijih objekata, bilo je dva ili više karavanseraja, zatim veći broj konaka sa haremlucima, tekija, najmanje tri zavija, više česama i šedrvana, dva mosta (jedan na Sofijskom putu), nekoliko mlinova tabakana, više džamija i najmanje dva muslimanska groblja, jedna ili više mezilhana i imareta preko pedeset dućana u čaršiji. Na levoj obali već se mogu sagledati magistrale, koje se poklapaju sa nekim današnjim ulicama.

Tokom XVI veka skoro svi putopisci u svojim zapisima o Nišu govore o deobi naselja na jednoj i drugoj strani Nišave, što ukazuje na sve brže širenje grada prema jugu, odnosno na levoj obali reke. Tako, već na početku ovog veka, član carskog poslanstva Beniti, beleži u trgovačkom delu varoši „pet ulica svaka sa po stotinu kuća“, koje se mogu identifikovati sa današnjim ulicama. Sve su se one vezivale za središnji deo čaršije. Na ovaj način osnovna koncepcija širenja grada, započeta u XVI veku, nastavljena je u XVII, koristeći naravno, komunikacije koje su imale odlučujuću ulogu u njegovom razvoju. Gubeći postepeno pozicije u srednjoj Evropi, posle poraza kod Lepenta i Siska, Turci već početkom XVII veka počinju da koncentrišu svoje vojne snage u Nišu. Sada ovo naselje postaje značajno sedište „svih timarlija “, posrednika zemlje u okolini, a istovremeno tu je i znatan broj „janičara i turskih konjanika – spahija“, kao odbrana ovog važnog komunikacionog centra. Ova jaka vojna posada u Nišu držala je u potčinjenosti „onih 10.000 hrišćana koji žive u okolini ovog mesta na dve miljle daleko“.

Broj od 10.000 Srba u Nišu i bližoj okolini je impozantna cifra, koja pokazuje mnogoljudnost ovog naselja, tim pre, kada joj se doda i veliki broj Turaka u gradu. To negira tezu mnogih putopisaca o Nišu kao varošici, pa čak i selu, kojoj je doprinosio izgled naselja, a naročito kuće hrišćana „nalik pokrivenom košu, koji se prenose od jednog mesta na drugo da se uklone tiranstvu nevernika“. Sredinom XVII veka Niš je „velika varoš i kadiluk“ a po broju objekata koji putnicima stoje na raspolaganju, po prostranstvu i po važnosti je „treće konačište na putu od Sofije do Beograda“. No, bez obzira na ovo poredjenje Niša sa Beogradom i Sofijom, obim gradnje u njemu opada u odnosu na prošli vek. Bogatiji Turci i dalje podižu svoje zadužbine, ali u daleko manjem broju.

Evlija Čelebija, u svome Putopisu iz 1660. Godine, beleži za Niš:

„ …varoš, koja leži u ravnoj dolini, broji 2.060 prizemnih sirotinjskih kuća i velikih saraja na sprat, pokrivenih ćeramidom i okruženih vinogradima i baštama. Među ovim građevinama je u čaršiji svega 200 dućana sa svakovrsnom skupocenom robom“. Na osnovu Čelebijinog podatka o broju kuća u varoši, može se tvrditi da je Niš imao 10.000-12.000 stanovnika. Evlijina tvrdnja da u Nišu nije bilo vojske kada je on boravio, može se prihvatiti i kao tačna. Međutim, beleška engleskog plemića Pola Rikoa, koji je sa poslanstvom engleskog kralja Čarlsa II prošao kroz Niš na putu za Carigrad 1665. godine, ukazuje na njeno postojanje.

On piše da je na putu prema Nišu susreo tursku vojsku, koja je odlazila za ovaj grad, što pokazuje da su tu bile stacionirane vojne snage. Prema tome, sasvim je moguće da su u ovom periodu Turci već počeli sa obnavljanjem niške tvrđave. Razvoj Niša, koji je u XVII veku i nije naročito evidentan, sasvim je bio zaustavljen austro–turskim ratom 1689/90 godine. Prilikom zauzeća grad je pretrpeo velika razaranja, a prema izveštaju austrijskog generala Markgrofa Caru 1689. Godine, bio je i opljačkan. Koliko je Niš bio opustošen pokazuje i zapis francuskog dnevnika, u kome je šest godina posle rata naglašeno da je „većina kuća oštećena“. Kada se ovome pridoda i podatak da je broj stanovnika grada bio naglo opao Čarnojevićevom seobom, onda se može sa pravom tvrditi da je Niš krajem XVII veka i u prvoj polovini XVIII veka doživljavao duži krizni period.

ODLOMAK IZ KNJIGE
Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *