Grčka – kako će sve ovo izgledati za pet godina?

Grčka – kako će sve ovo izgledati za pet godina?

12:04
175
0
Niške Vesti
PODELI

Šetam ovih dana Kosmosom. Ne pravim, naravno, već šoping molom nedaleko od Soluna koji se tako zove. Uzgred, to je verovatno kosmos koji Srbi najbolje poznaju. Šetam dakle Kosmosom i gledam. Sve blista. Prodavnice pune robe, sjajni izlozi i rasveta, čisti hodnici. Dok sam kratko boravio u toaletu osećao sam se kao Žan Luk Pikard (kapetan svemirskog broda “Enterprejz” prim. aut.). Dizajn, izgled, oprema, održavanje – stvarno “k’o svemirski brod”. Svaka čast. Gledam i ljude, ima puno naših ali ja gledam Grke, kojih je prirodno najviše. Uglavnom mladji bračni parovi i uglavnom sa decom. Počela su sniženja, letnja roba sad već“ide” na 50 pa i 60 posto popusta. Kupuju. Smeju se. Uživaju u restoranima… Gledam i razmišljam: kako će sve ovo izgledati za 5 godina?

Taj Mediteranian Cosmos, kako se u originalu zove, svetilište potrošačkog društva, jedan je od najboljih simbola prosperiteta i standarda koji je Grčka dostigla poslednjih decenija. Do pre par godina ova rečenica bi potpuno “štimala”. Ipak, sada znamo da se radi o “prosperitetu” i “standardu” koji je “dostignut”. Jer ova zemlja je u dubokoj krizi za koju je preteško reći kako će se razvijati i kako će i posebno kada će se završiti. Zato će baš taj Kosmos u narednim godinama biti sjajan pokazatelj šta se zapravo dešava u zemlji koju ja izuzetno volim.

KAKO SADA IZGLEDA?

Pa ako gledate Kosmos, i zgradu i ljude, izgleda kao i godinama ranije. Kao da se ništa posebno ne dešava, kao da nema krize.

Ipak, da priznam, početak, bar za mene, nije bio baš takav. Prvi put od kad idem u Grčku a išao sam puno decenija u nazad, nebrojeno puta, imao sam taj neki novi osećaj, do sada nepoznat. Neku mešavinu blagog straha i neizvesnosti. Svaki put kada sam se spremao da idem tamo dole, bilo na odmor ili zbog posla, uvek sam bio samo opušten i neizmerno srećan. A sada ovo… Mada možda i nije previše čudno. Kofere sam pakovao gledajući snimke redova pred bankomatima u Atini. Dok sam čekao za medjunarodnu dozvolu internetom je svet obišla sada već čuvena fotografija penzionera koji sedi na trotoaru pred nekom atinskom bankom i plače. I što je možda bilo i najznačajnije, ta subota, dan mog dolaska u Afitos, bila je dan poslednjih mogućih pregovora u Briselu, kada se odlučivalo hoće li Grci dobiti novu pomoć Evropske Unije i MMF-a ili će ostati sami i skliznuti u neizvesnu budućnost, izbacivanje iz evrozone, vraćanje drahme… Pre konačne odluke pozvao sam neke Grke koje poznajem ali i neke drugare koji su baš bili tamo. Pozvao sam malo i zdrav razum. I odlučio sam: nama kartica, samo keš, benzim se sipa pre izlaska iz Makedonije i u rezervaru nikada manje od pola. Makar se ne makli iz mesta, mora uvek biti dovoljno da se “dočepamo” granice. I frižider torba. Puna hrane kupljene u Srbiji. I pogrešio sam. Naravno.

Na bankomatima ograničenje je samo za Grke i grčke banke. Za nas nije. Možeš da podižeš novac i plaćaš karticama svuda. Pumpe rade normalno i ima goriva koliko ti duša hoće. A o marketima da i ne govorim. Bilo me sramota od samog sebe kada sam ono silno mleveno meso i kremenadle prebacivao iz frižider torbe u frižider u apartmanu. U Afitosu možda malo manje ljudi nego prošle godine, mada mi se zadnjih dana boravka učinilo čak i da je puniji nego lane. Mislim da je giros u glavnoj ulici prošle godine bio dva evra i šezdeset. Sada je dva i osamdeset. I ostale cene su, rekao bih, tu negde.

A KAKO JE STVARNO?

Moj prijatelj Nikos. Brigadni general grčke vojske u penziji. Vojnu karjeru proveo prvo po egejskim ostrvima a onda medju svetskom elitom oficira, u sedištu NATO u Briselu. Govori više jezika. Rodom iz Gravene, to je u planinama kako kaže, ali Afitoski zet. Zimi u Solunu, leti gde bi nego u ženinoj porodičnoj kući, izgradjenoj na jednom od najlepših mesta u ovom i inače prelopom gradiću na Kasandri.

Pošto smo se pozdravili i otpili po prvi “srk” kafe, pričam mu o frižider torbi koju sam upravo istovario. Smeje se. Onda ga pitam kako će se završiti pregovori u Briselu. Opet se smeje. Samo su mu oči zabrinute. Šta je bolje za Grčku, da se dogovore ili da se ne dogovore, opet ga pitam. Njegovo ozbiljno lice polako upija osmeh. Nije meni zbog mene, kaže. Jeste da mi je prva penzija bila dve hiljade i osamsto evra a ova od pre par dana hiljadu dvesta. Ali meni ne treba mnogo. U prizemlju ženine kuće je kafić sa najboljim pogledom na more, kirija je odlična. Deca su velika, nemaju još svoje porodice ali su završili fakultete i već rade i to uspešno.

Prošle godine nije bio ovako konkretan kada je pričao o krizi. Prošle godine ni kriza nije bila ovako konkretna.

Dugo mi je govorio o tim pregovorima i njihovom ishodu. Još duže sam se posle trudio da shvatim šta mi je zapravo rekao. Ono što je na kraju ostalo jasno je da bi većina Grka, a čini mi se i on, voleli da Cipras odbrusi Merkelovoj i društvu i ponovo uvede drahmu. Da sačuva nacionalni ponos. Ali šta onda? Potpuno nepoznat teren i neizvesan ishod. Zato, mada govore ovo prvo, većina Grka, a izgleda i on, zapravo priželjkuje ono drugo: sporazum, što je moguće povoljniji po Grčku. Ostanak u Evrozoni.

Sutradan, nakon što su sve svetske agencije javile da su se dogovorili, možda sam umislio ali nekako su mi svi bili bolje raspoloženi, muzika po lokalima i na plažama glasnija i veselija, konobari su brže donosili piće a i more mi se učinilo nekako toplije od tog dana. Šalu na stranu, velika većina Grka je odahnula nakon tog sporazuma. Sve je OK. Sve ostaje isto, kažu.

Nisam baš sasvim siguran da je tako, šapuće Nikos uz kriglu točenog Mitosa. Prihvatili smo nove mere štednje, povećanje raznih poreza a u zamenu dobijamo pomoć. Misle ljudi ovde: sve će biti opet dobro. Bojim se da neće kaže gledajući u sto ispred sebe. Veći porez zatvoriće mnoge poslove, još ljudi će ostati bez posla, plate će biti još manje onima koji rade. Sve je povezano pa će to opet zatvoriti još poslova i tako u krug. Plašim se da ćemo samo polako da tonemo. A šta bi i sa drahmom? Možda inflacija, dvostruku kurs, haos, odmahuje glavom moj prijatelj. A i ta nova pomoć. Od sedam i po milijardi šest i po će ostati tamo kod onih što su nam ih i “dali”, kao otplata prethodnih dugova. Od silnih milijardi kojima se zmlja zadživala Grci nisu videli skoro ništa. Pare su ostale kod njih a mi smo postajali još više dužni. Možda smo stvarno sami krivi. Trošili smo mnogo više nego što smo imali. Istina je. Ali sada smo u takvoj situaciji da nam treba neko potpuno novo, kreativno i pre svega humano rešenje. A niko ga ne nudi. Nikada pre ga nisam video takvog. I nisam imao pojma da se toliko razume u ekonomiju.

KAKO ĆE BITI?​

Usudio bih se da kažem da na to pitanje niko, ama baš niko, uključujući i najsjajnije ekonomske umove ovog sveta, nezna odgovor. Neizvesna je i sudbina Ciprasa. Već ga je napustilo tridesetak poslanika sopstvene koalicije. Možda će ostati premjer ako ga Nova demokratija (sada najveća opoziciona stranka) izabere za predsednika, šali se Nikos uz dosta gorčine. Kako ste vi preživeli krizu, sada on mene pita. Samo sam se nasmejao i odmahnuo rukom. Nisam imao srca da mu pričam o tome dokle sve kriza može da ode.

Sledećeg videnda grčki parlament usvojio je sve zakone neophodne za realizaciju novih sporazuma sa kreditorima. Povećani su porezi. Dan nakon toga, u ponedeljak, koji je inače bio i moj poslednji ovogodišnji dan odmora u Afitosu, na plaži u bić baru dočekale su nas cene više za deset posto.

Pred polazak Nikosu u šali pokazujem frižider torbu. Vratiću je prodavcu, uzeću nešto drugo, kažem mu. Neka, sačuvaj je. Nikad se nazna. Možda će ti zatrebati iduće godine, smeje se. Malo tužne oči tumačim kao žalost što se rastajemo. Trebalo bi da dodje u Srbiju da idemo zajedno u Drven grad. Pa videćemo, odmahuje glavom, sa šezdeset evra dnevno… Videćemo.

Šetam kroz šoping carstvo i pitam se: kako će Kosmos izgledati za pet godina. Da li će ovaj mladi bračni par sa bebom koj sa punim kesama polako i veselo ide prema prakingu i svom sledećem detetu moći da priušti norveška Stokke kolica, remek delo funkcionalnosti i dizajna koje košta oko hiljadu evra? Da li će se uopšte odlučiti na još jedno dete? Hoće li imati posao? Voleo bih da sve bude makar isto kao sada, ako ne može bolje. Da Kosmos bude i dalje ovako lep i sjajan. Ali ne znam. Kroz sjajne izloge nazirem slike naše krize: novčanice se bezbroj nula, dilere na ulici, redove pred radnjama prazih rafova… Ne želim to.

Na kraju, kad se sad osvrnem u nazad i razmislim, čini mi se da je tih deset dana u Grčkoj sve nekako bilo neočekivano tiho i mirno. Možda i previše. Možda kao zatišje pred buru. Nadam se da će se oni ipak nekako snaći. A na more ćemo opet tamo. More nazna za krizu. Uvek je slano a u zalivu izmedju Kadandre i Sitonije, mirno i toplo. Baš onako kako ja volim.

Autor: Dragan Videnović


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *