Divanili jezikom koji su obojica razumeli. O istorijskom susretu danas na autentičnom mestu svedoče samo ostaci temelja crkve, koju je podigao Stefan Nemanja (1166-1196)
“Pripremam svečani doček u najpoznatijem od svojih gradova koji nameravam da učinim prestonicom svoje države“
pisao je veliki župan Stefan Nemanja nemačkom caru Fridrihu Barbarosi decembra 1188. godine, u poslanici, koju su srpski konjanici trkom nosili u Nirnberg, kao odgovor na nemačku poslanicu prosleđenu nešto ranije u Srbiju gde se traže pregovori o uslovima prolaza krstaške vojske kroz srpsku zemlju.
Oko ove istorijske činjenice potonji hroničari se slažu, a da li su se prvi srpsko-nemački pregovarači sladili piletinom utrljanom medom, belim vinom ili medovačom (Barbarosa prstima, a Nemanja priborom), kao i da li su 27. jula 1189. godine „divanili“ jedinstvenim jezikom pa je slavni Barbarosa bez problema razumeo velikog župana i na kraju se potpisao otiskom krsta, a Nemanja parafom, kako dolikuje, predmet je polemika preko 800 godina.
Da li je nemačkim hroničarima, koji samo 17 godina pre istorijskog susreta opisuju naše pretke kao divljake, više odgovoralo da se car susretne sa pismenim velikodostojnikom od renomea, za ovdašnji narod slab je argument, jer je malo ko i čuo da su katolici, recimo, zabranili viljuške nazivajući ih „đavoljom alatkom“, pa ih dozvolili tek početkom 16. veka. Evropa je, kažu, prvo „počela kod nas“, bez tri tačke.
[foldergallery folder=”images/galleries/barbarosa-pantelejska”]
Tek, zna se pozudano da je Fridrih Barbarosa kroz Niš prošao krajem jula 1189. godine, a da su pregovori počeli 27. jula. Prvi srpsko-nemački ugovor potpisan je u duhu srednjovekovne diplomatije.
Nemanja je uz umešno „cenkanje“ dočekao gosta sa bratom Stracimirom i obećao mu 20.000 vojnika, ali i vazalnu zakletvu, ukoliko mu se garantuju do tada osvojene teritorije, ali i ubuduće. Barbarosa nije bio oduševljen idejom da i on zarati sa Vizantijom – kao Nemanja, jer je njegov cilj bio da dođe do Jerusalima, u koji nikada nije stigao.
O istorijskom susretu danas na autentičnom mestu svedoče samo ostaci temelja crkve, koju je podigao Stefan Nemanja (1166-1196), dok je nova počela da se dograđuje pre šest godina na dan svetog Simeona Mirotočivog.
Meštani okolnih naselja i danas neretko svoj kraj zovu „Nemanjin“. Pantelejska slava se proslavljala oduvek saborski, a vašar organizovan baš na taj dan, bio je pred komunistima srećan izgovor za proslavljanje sveca – njima ispred nosa.
YOUTUBE Бобан Станковић
Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу сјеме оставља, оплоди је и коме рађа.
И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као жена, отети и понијети са собом на пут.
Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Tekst je deo projekta «Upoznajte Pantelej» koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
