Pre 827 godina, susret Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose u Nišu

Pre 827 godina, susret Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose u Nišu

06:02
4189
0
Niške Vesti
PODELI

Divanili jezikom koji su obojica razumeli. O istorijskom susretu danas na autentičnom mestu svedoče samo ostaci temelja crkve, koju je podigao Stefan Nemanja (1166-1196)

„Pripremam svečani doček u najpoznatijem od svojih gradova koji nameravam da učinim prestonicom svoje države“

pisao je veliki župan Stefan Nemanja nemačkom caru Fridrihu Barbarosi decembra 1188. godine, u poslanici, koju su srpski konjanici trkom nosili u Nirnberg, kao odgovor na nemačku poslanicu prosleđenu nešto ranije u Srbiju gde se traže pregovori o uslovima prolaza krstaške vojske kroz srpsku zemlju.

Oko ove istorijske činjenice potonji hroničari se slažu, a da li su se prvi srpsko-nemački pregovarači sladili piletinom utrljanom medom, belim vinom ili medovačom (Barbarosa prstima, a Nemanja priborom), kao i da li su 27. jula 1189. godine „divanili“ jedinstvenim jezikom pa je slavni Barbarosa bez problema razumeo velikog župana i na kraju se potpisao otiskom krsta, a Nemanja parafom, kako dolikuje, predmet je polemika preko 800 godina.

Da li je nemačkim hroničarima, koji samo 17 godina pre istorijskog susreta opisuju naše pretke kao divljake, više odgovoralo da se car susretne sa pismenim velikodostojnikom od renomea, za ovdašnji narod slab je argument, jer je malo ko i čuo da su katolici, recimo, zabranili viljuške nazivajući ih „đavoljom alatkom“, pa ih dozvolili tek početkom 16. veka. Evropa je, kažu, prvo „počela kod nas“, bez tri tačke.

Tek, zna se pozudano da je Fridrih Barbarosa kroz Niš prošao krajem jula 1189. godine, a da su pregovori počeli 27. jula. Prvi srpsko-nemački ugovor potpisan je u duhu srednjovekovne diplomatije.

Nemanja je uz umešno „cenkanje“ dočekao gosta sa bratom Stracimirom i obećao mu 20.000 vojnika, ali i vazalnu zakletvu, ukoliko mu se garantuju do tada osvojene teritorije, ali i ubuduće. Barbarosa nije bio oduševljen idejom da i on zarati sa Vizantijom – kao Nemanja, jer je njegov cilj bio da dođe do Jerusalima, u koji nikada nije stigao.

O istorijskom susretu danas na autentičnom mestu svedoče samo ostaci temelja crkve, koju je podigao Stefan Nemanja (1166-1196), dok je nova počela da se dograđuje pre šest godina na dan svetog Simeona Mirotočivog.
Meštani okolnih naselja i danas neretko svoj kraj zovu „Nemanjin“. Pantelejska slava se proslavljala oduvek saborski, a vašar organizovan baš na taj dan, bio je pred komunistima srećan izgovor za proslavljanje sveca – njima ispred nosa.

YOUTUBE Бобан Станковић
Запиши, сине мој, земља, као и жена, припада ономе ко у њу сјеме оставља, оплоди је и коме рађа.
И запиши, чедо моје овако: земља се не може, као жена, отети и понијети са собом на пут.
Ако хоћеш да земља остане твоја, мораш на њој бити и остати

ODLOMAK IZ KNJIGE
Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *