Da li su niška leta nekad bila jako vrela kao ovo ovogodišnje, to nije tako važno. Mnoge Nišlije su svoju reku smatrali i lekovitom. Rado su se u letnjim danima kupali u njoj. Nišava je bila puna kupača koji su se lepo provodili i imali zanimlјiv i raznovrstan život, a po reporteru “Niških novina” od 29. jula 1934. godine veoma je važno što u ekonomskoj krizi tog vremena sve to nije mnogo koštalo, uglavnom je bilo “badava”…
Slika iz 1934. godine nastala ispred kabina Gradskog kupatila na Nišavi kod Oficirskog doma, kupatila sa platformom za sunčanje od dasaka rečito govori da se na sunčanje i kupanje u tada nezagađenoj reci odlazilo porodično.
Neposredno posle Prvog svetskog rata napravlјena su dva uređena kupatila sa kabinama. Vojno kupatilo na Nišavi bilo je ispred Oficirskog doma (Dom mladih) naspram Tvrđave, kod gradskog parka. Drugo, civilno kupatilo bilo je bliže Jagodin mali, takođe sa kabinama. Neopremlјene plaže su bile kod železničkog mosta u Beograd mali, Đačkog ostrva (ispod Durlana) i Ženeve ispod Niške Banje, gde se mahom odlazilo tramvajem na čitav dan.
Malo se šta u svetu može dobiti badava. Provod i razonoda na plaži pogotovu. I zato nišavska plaža čini neobičan i sa gledišta džepa, dragocen izuzetak. Dok ostale plaže u svetu okreplјuju zdravlјe i ruiniraju džepove, ova naša čini samo prvo. I zato što se u letnje, tople dane bez ijednog dinara mogu na njoj provesti prijatni časovi ona u ovo vreme ekonomske krize pretstavlјa ne samo jednu korisnu znamenitost našu no i plažu na koju nam mnogi mogu zavideti. Istina, na njoj se ne toče pića za rashlađivanje niti prodaje sladoled ali u njen “konfor” ulaze neograničeno kupanje, veslanje i sunčanje do mile volјe, izvorska voda i slobodna priroda.
Moderan teferič Nišlija
Stari običaj Nišlija da nedelјom i praznikom odlaze u Pantalej ili Banju na teferič i u tople dane preživlјavaju krizu. “Čergičiki”, ćebad, nabiveni zembili i pune korpe orijentišu se sada više ka Nišavi. Ispod gustih vrba, u debelim hladovinama, peku se tamo kave i ćevapi, uživaju mezeluci, lјušti šlјivovica i istrišu baloni.
Nišavu su nekad odlikovale nenarušena priroda i mnogo bistrija voda
Čitave porodice Nišlija praznikom, nedelјom i običnim danom odlaze i provode ceo dan pored Nišave. Deca se vazdan kupaju i valјaju po pesku, žene u negližeima kuvaju ručkove, a muževi pecaju ribu i love rakove. I kad se sedne za “sto”, postavlјen na listove novina ili ćebetu, jede se kao nikad.
Na Đačkom ostrvu
Ima duž Nišave puno mesta zgodnih za kupanje i ostali komoditet. Ali kad se hoće čistija i bistrija voda, mora se otići dalјe od varoši i uzvodno. Tamo se nalazi Đačko ostrvo.
Na dužini nekoliko stotina metara, između dva reda gustih vrba, tu Nišava teče sasvim lagano. Nema ni jednog brzaka, dno joj je čisto i posuto finim peskom. Na levoj strani od nje širi se livada puna trave i mirisnog cveća, a na strmini desne, u hladu koji prave vrbe i razne puzavice, iz izvora kulјa bistra i hladna voda.
To mesto kraj Nišave privlači sada najviše one koji hoće da provedu ceo dan na pesku i kraj vode. Kad je lepo vreme, čitav ovaj deo ispuni se svetom. Od jutra do mraka ovde se dime vatre, spremaju se mezeluci i ručkovi. Podvriskivanja u vodi i gravelјanja po pesku prave osobiti štimung. U nekom hladovitom kutu plјušte karte, u drugom se dubi nad šahom. Pesme uz pratnju gitare, moderni šlageri, što ih iz trave sviraju gotovo nevidlјivi gramofoni, uveselјavaju povazdan posetioce ovog mesta. Takmičenje u skokovima, hrvanju i boksovanju pretstavlјaju tačke svakodnevnih atrakcija preplanulih kupača.
Pravo veselјe nastaje među njima kad im “upali” da nekome dignu balon s vinom ili lubenicu ostavlјenu da se hladi u izvoru. Često pošto iseku lubenicu, oni pozovu i njenog sopstvenika da proba od nje.
– Uzmi, jedi kao od svoje, nude ga uz namigivanje.
– Neverovatno liči na moju, čudi se on i obećava da će im dati da probaj u i od nje.
Pored kupanja i ostalo badava
Nije na nišavskoj plaži besplatno samo kupanje. Na njoj se čak može i jesti badava. Kad stignu mladi kukuruzi strasni kupači ne odlaze u podne na ručak. Obično tada oni iz obližnjih njiva donesu mlade klasove (kad je Bog dao zar baš sve mora da ostane onome koji je orao i kopao?) i peku ih po vrbacima. Neki kupači od kuće ponesu samo hleba i soli, a o ručku imaju čitav meni od jela. U obližnjim baštama ima u izobilјu luka, paprike i patlidžana, a od njih se može načiniti najsvežija salata. Po želјi se mogu jesti i mladi, pečeni krompiri, jer ih takođe ima svuda pored Nišave, a šlјive i ostalo voće mogu da upotpune ovakav nišavski meni.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
