Zašto volim Niš onako, ko rod najrođeniji

Zašto volim Niš onako, ko rod najrođeniji

12:49
14733
0
Niške Vesti
PODELI

Videla sam mnoge prelepe gradove.Plovila njihovim rekama, kupala se u njihovim morima, udisala mirise koji su drugačiji u svakom od njih, sretala neke lepe i manje lepe ljude, šetala po bogatim kvartovima i onim najsiromašnijim, videla pijace prebogate , sve do od tice mleka, bežala od musavih prosjaka kojima nikada dosta, slušala muziku koja opija i jela hranu koja draga nepca i sedela na vidikovcima od čijih pogleda zastaje dah… Lepo. I nadam se još, planiram još puno vidjenja takve lepote.

Samo, ni u jednom od tih gradova nisam našla svog grad. Zamalo, pa rodni. Ali, ko i da jeste.

Volim Niš, jedini grad koji je istinski moj, zato –

– što, kada krenem od kuće, mogu da kažem, ovde sam upala u Gabrovačku reku na putu do škole, i sada se zove Ćele kula, kada se polomio led koji smo gazili jer nas mrzelo da idemo ČAK dvesta metara do prvog mosta. Pa su naši roditelji sakupljali pare da nam sagrade mostić, srušen kada je sagradjen Bulevar Lenjina Nemanjića, ko što su davali pare i za fiskulturnu salu i još kojekakve druge investicije od opšteg značaja, za koje država tada nije hajala
– što, pored te škole, mogu da kažem, ovde mi stanuje drugarica iz gimnazije, a mogu i da svratim kod nje, kad god hoću,
– što mogu svakom da kažem, vidimo se u parkiću, a da znam da ni njemu ni meni neće biti ni teško ni daleko da odšetamo do tamo, gde će nam toliko nekih dragih lica reći i dobar dan i gde si , bre, ti, celu te večnost nema, i ajd da pijemo kafu sutra, – što mogu na pijaci pored parka uvek da pronadjem i nekoga ko je to što prodaje i proizveo, ko će mi reći, ma nije to za tebe, bolje uzmi ovo i sutra dodji ranije, do ovog vremena mi se sve bolje rasproda… i što mogu, ako me mrzi da idem do te pijace, i na onoj na pet minuta od kuće da kupim jaja od lepe prodavačice koja mi se osmehne i kada ništa ne kupim, i da nikada više ne nazovem dobar dan prodavcu od kojeg sam stalno kupovala povrće, a on bezobrazan, pa smo od njegovog paradajza dobili … stalno trčanje u WC, i da nadjem sve sireve koji u ovoj zemlji mogu da se kupe , u nekoj od pet mlekarica u kojima sve miriše na sir i sveže i čisto, i što mogu da biram izmedju četvrtastog hleba i onog pečenog „na drva“ i da bez kolica i kola donesem i lubenicu od 15 kila a da me ruke ne zabole,

niš
– što pored gimnazije mogu da kažem, ja sam išla u „Boru“ i iza onih rešetki na prozoru sam maturirala, a onda i preko puta, kad prodjem s tugom i besom što su nas tako sramotno i jaftino prodali, kažem, ovde sam radila od kada su nas preselili iz Balkanske,
– što, kada nosim teško, mogu da svratim u jednu, drugu, treću kuću i kažem, vratiću se ja, samo da obavim nešto , pa da me, kad se vratim, sačeka slatko od oraha kuvanih u devet voda ili palačinke s pekmezom od kajsija, ljuštenih i svašta nešto lepo,
– što, mada se ni sa kim nisam dogovorila, mogu za dva minuta da nadjem društvo za pijenje kafe u Pobedinoj, ma kako se ona nazivala posle menjanja naziva, ( sem Novice*, koji će radije da odstoji čitav susret, ma trajao i pola sata, jer ne sedi iz protesta prema vlasnicima kafića od kojih noću ne može da spava),
– što usput, bez neke veće frke, mogu da poplaćam sve račune, i da u redu još sretnem nekoga koga davno nisam videla i da razmenimo telefone il odemo odmah na kafu,
– što kada prolazim pored, sada već Benetona, mogu da kažem da smo u restoranu Niteksa proslavili matursko veče i da smo morali da prvo odgledamo predaju štafete i aplaudiramo dok Tito natuca srpski, jer su bili zauzeti svi termini, sem tog 25. maja,
– što sa Galetom iz Kerbera mogu da dogovorim intervju za ovaj blog još prošle godine, pa da mi telefon proguta njegov broj i od tada ga više nikada ne sretnem, a trebalo bi da se dogovorimo i oko toga kako da nadoknadimo propuštenu …5. godišnjicu mature,
– što već u trećoj radnji mogu da pronadjem tepih stazu kakva mi treba i što ne moram da lutam,
– što roštilj divno miriše kuda god da se okreneš, a ja ga ostah željna jer neću da ga jedem s otiscima ruku prljavih od novčanica, neurednih prodavačica,
– što, kad prodjem pored svog fakulteta, mogu da kažem, ekonomija je i prizemlju i na prvom, na ostalim spratovima su pravnici,
– što mogu s lakoćom da preskočim i loš i skup sladoled u najnovijoj radnji u samom centru, zato što me čeka lepši, u parkiću, ako se vraćam peške,
– što, kad prodjem svojom ulicom, mada mi je adresa u susednoj, pomislim, kako je tužno što se Danka odselila na Ledenu Stenu, pa to više nije to, a ipak ostaju lepa sećanja na neko drugo vreme,
– što se, kad dodje kuma Goga iz Australije, vidjamo nekoliko puta, mi, sve iz ovog grada, koje se i ne sretnemo godinu dana dok nje nema,
– što njena mama Ana pravi najbolje gurabije,
– što, kad mi stanu kola, naidje moj brat ili drug i kaže, jel ti treba pomoć,
– što, kada sam sama pa mi se i ne kuva, dodje moja Andja sa sve jelima za tri dana i kupi praseće pečenje pride,
– što, kad me zaboli glava, Negica dotrči za pet minuta,
-što, kad Marko peva, u sali odjekuje od aplauza,
– što, kad nešto treba da snimam, samo kažem, Sladja,
– što, kad dodje Lela, idemo na rebarca kod Rajka,
– što, kad Mariki dodje ćera iz Nemačke, ona postane Deda Mraz,
– što, kad razbolim kopjuter, Iva dotrči i kad mu ne napravim pitu s pečurkama i što ću jednoj Vukici da dam recept za istu,
– što,kad mi nestane tatin lek, Sandra začas otrči u Skoplje pa mi donese,
– što, Nišava jeste i mala i mutna i ima jedini splav koji ne radi, ali je Vilinska reka,
– što, kad prodjem kraj Ćele kule, osetim ponos jer sam što jesam,
– što,kad se primičem kući, vidim kako su mi lepo sredili kraj zbog Edikta i Konstantina koji mi je bio komšija i što, čak i da nije tu rodjen, piše mu da je Nišlija,
– što, kad sam već ispred kuće, komšika pruža Bezimenu i kaže, ostavio poštar, a on me sutra pita, jesi li uzela knjigu,
– što, sve i na Mars da odem, nema tog grada koji će mi pružiti toliko topline i ljubavi i sigurnosti i u kojem je toliko lica koja će na susret sa mnom razvući usne u osmeh i kojima ću se ja jednako obradovati … i što ćemo zajedno znati da smo jedno drugome uvek blizu, ma i na dva kraja grada i ma se i ne videli godinama…

* nažalost, od ovog proleća Novicu, pokoj mu duši, više nećemo sretati u Pobedinoj

Izvor: http://negoslava.blogspot.com/2013/08/zasto-volim-nis-onako-ko-rod.html


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *