Na kafici sa Mirjanom Bobić Mojsilović: Niš je pokazao da je veliki...

Na kafici sa Mirjanom Bobić Mojsilović: Niš je pokazao da je veliki grad!

23:00
5645
0
Niške Vesti
PODELI

Pisac i slikar Mirjana Bobić Mojsilović izdala je do sada 17 knjiga i ima veliki broj slikarskih dela. Radi ono što voli, iako smatra da bi više pažnje izazvala da učestvuje na izboru za recimo mis mokre majice. Za sve što radi kaže da predstavlja njen razgovor sa samom sobom.

Napisali ste čak 17 knjiga, ali kažete da to nikada niko nije objavio, jer to nije medijima nije interesantno.

Da,17 knjiga – od toga11 u inostranstvu. Moj roman „Azbuka mog života“ proglašen je za jednu od 10 najboljih knjiga objavljenih u Sloveniji u 2014. godini po izboru novinara. To je zaista nenormalno veliki uspeh tim pre što je to druga država i druga kultura. Za mene je bilo šokantno da od mojih 27.000 pratioca na tviteru, tu vest je lajkovalo samo dvadesetak njih. To je priča o Srbiji danas! Da učestvujem recimo na izboru za mis mokre majice, ili da radim neke druge skandale, verovatno bi više ljudi znalo.

Kada si potpuno sam, kada ne pripadaš ni jednoj stranci, ni jednoj kliki, ni jednom zavičajnom klubu, nikome i ničemu osim vlastitoj istini i vertikali, onda drugo ne možeš ni da očekuješ. Naravno to me neće sprečiti da i dalje radim ono što umem da radim i ono što volim da radim, a to je da živim potpuno jedan život koji je izvan reflektora, osim kada se sa nekim velikim razlogom pojavim negde.

U Nišu ste se obratili publici koja je došla da odgleda komediju „Svlačenje“, za koju ste napisali tekst..

Fascinirana sam kako je publika primila taj moj mali nastup, s kakvom istinskom pažnjom. Ja to uvek vidim sa scene. Sa velikom pažnjom su slušali pesmu koju sam recitovala. To je samo još jedan dokaz da će se ljudi uvek osvrnuti za nečim što je lepo, a po meni je to i uzvišeno. Nažalost retko ko im to nudi.

Gotovo sve Vaše knjige odslikavaju naš svakodnevni život, možda kroz komediju ili tragi komediju, ali to jeste naš svakodnevni život.

Nekad kroz komediju, nekad kroz tragi-komediju, nekad kroz dramu, da pa mene to zanima, mene zanima ovaj život. Zapravo, sve što radim je moj razgovor sa samom sobom u datom trenutku. I patnje i sreće i nesreće mojih junaka, jesu zapravo sreće i nesreće svih pristojnih ljudi u ovoj zemlji, bez obzira čime se bave, koliko godina da imaju, da li žive na jugu, ili severu, istoku, zapad.

Mislim da je to jedan od razloga zašto publika i pozorišna i književna lako može da se poistoveti s onim što ja radim. Vide jednu istinu, jednu vlastitu istinu, i vlastite dileme, i vlastita posrnuća, i vlastite patnje, i sreću naravno. Mislim da umetnost postoji da bi nam omogućila da dobijemo sve čega nema u stvarnosti.

Pisac je u centru pažnje Vaših kniga. Zašto?

Zato što je pisac jedan mali „bog“, stvaralac jednog univerzuma, stvaralac sveta. Naravno ja kažem, on je i sujetan mali bog, jer sve što pisac napiše, napiše iz korpusa vlastitih sreća i nesreća, onoga što zna. Ne možemo pisati iz nečije tuđe vizure, tako da sve što napišemo jeste na neki način naša autobiografija.

Koliko Vam je to što ste se bavili novinarstvom pomoglo da se približite publici?

Već 15, 16 godina nisam novinar, ali mislim da mi je novinarstvo mnogo dalo, ne da se približim publici… već sam naučila jedan ozbiljan zanat. Naučilo me je komunikaciji sa publikom, i naučilo me je da razdvajam bitno od nebitnog. To je jako važno kada pišete knjigu, roman, ili priču, dramu, u krajnjoj liniji i kada slikam slike, da uvek mora da postoji ono što bi bilo lid, ili pod naslov, ono što je suština zbog čega nešto radite. Ako se to ne pročita na ovaj ili onaj način u umetničkom delu, onda ste promašili.

I na vašim slikama su prisute vesele boje i vesele teme. Da li ste i Vi takvi?

Naravno, one predstavljaju moje traganje za tim veseljem i lepotom u ovom sivilu. Zbog toga kod mene ima toliko boja. To je pokušaj da odigramo hepi end, ili ono što nemamo, pa su utoliko moje slike i ludačke i vesele i nestvarno melanholične. Tako da u isto vreme govore o našoj moći da nešto stvorimo, ali i o onome što nemamo. Na neki način sve čime se ja bavim je pokušaj da tu klisuru, taj jaz imeđu onoga što vam je bog obećao i onoga što nam je dao da pokrijem nekom lepotom, jer to je jedini način da se živi.

Ako ne pribegnemo tom nekom kreativnom mostu, bez obzira da li ga stvaramo, ili ga samo konzumiramo, naš život će biti samo pustinja. Jer i to saznanje o našoj konačnosti je nešto što apsolutno utiče na gubitak smisla. Cela zapadna civilizacija radi na tome da ljudima uništi smisao, i da naloži da smisao traže u kupovini nekih predmeta. Ja radim upravo suprotno i po tome sam jedan antiglobalista. Ljudima nije potrebno da kupite, nego da izmislite, to je jedino što je važno.

mojsilovic

Promocije Vaših knjiga su drugačije. Ne pričate o svojim knjigama, već propagirate čitanje…

Da, sve moje promocije najmanje govore o mojim knjigama, a najviše o značaju čitanja. Ko ima dobru knjigu taj se spasao. Uostalom, zar nije najvažnija knjiga zapadne civilizacije Biblija. Ne morate ništa drugo da čitate, čitajte Bibliju, jer je to vrhunska literatura i zato što su sve priče koje mi posle pišemo vekovima napisane u bibliji. Uvek ćemo spas duše pronaći prvo i pre svega u knjizi.

Vaše knjige izazvale su interesovanje Nišlija. Da li ste već bili u Nišu, kakvi su Vaši utisci?

Bila sam puno puta u Nišu… Niš je grad, to ga zaista razlikuje od mnogih drugih mesta. Veliki grad, a to je večeras pokazao. Nema nikakve razlike između Niša i Beograda. Publika je bila fenomenalna. Puna sala Doma Vojske. To je fantastično da napunite takvu salu, ali da ne dovodite predstavu u kojoj ima striptiza, ni mis mokrih majica, niti glumaca koji su televizijske zvezde u realiti šou programima… To je dokaz da uvek kada je nešto lepo, plemenito, uzvišeno, ljudi će se osvrnuti.

Ljudi se uvek osvrnu za lepim i dobrim. Mislim da ljudi nikada, iako je sve grozno u stvarnosti, nikada više nisu bili gladniji tog nečeg fantastičnog nematerijalnog-lepote  duha. To je večeras Niš dokazao. Ja sam oduševljena.

Na čemu sada radite?

Završavam roman, mislim da ću da ga završim do početka leta. Putujem sa svojim predstavama. Sada imamo turneju u Kanadi. Obilazimo šest gradova sa komedijom „Svlačenje“, i putujem i po Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, slikam. Mnogo, mnogo slikam, bojim ovaj život najluđim bojama.

Mika Antić je govorio-Ja umem od svakog novembra da napravim jun, ja volim da kažem da svakog popodneva mogu da odem na letovanje gledajući u moje slike i stvarajući nove slike.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *