“Revija”, list koji je izlazio u Nišu od 1926. do 1940. godine sa zaglavljem “Nezavisni organ javnog mnjenja”, u broju iz 1940. godine objavio je tekst o rušenju kuće Živka jorgandžije, koju je Stevan Sremac ovekovečio u “Ivkovoj Slavi”.
U ulici cara Nikole (Poštanska), baš prema pošti, bila je čuvena Ivkova kuća, u kojoj se slavilo nekoliko dana a koju je Stevan Sremac lepo opisao, jer mu se jako dopala.
G. Ivko (Živko) jorgandžija slavio je Đurđevdan. I za slavu je spremio ne može bolje biti. Njegova supruga posustala je od rada. Sve je lepo. Ali mu slava presela. Došla mu tri pobratima: Kalča, Smuk i Kurjak, pa se još njima pridružio i Neko. Prišli ljudi, pa neće da maknu. Moli Ivko, moli – neće ni da čuju nego ga još grde: “E baš si loš čovek bre Ivko, jel ti ovo slava, slava te ubila”.
A Ivko njima: pa slava je, slava posluži se, pa se ide, a vi ste tu zaseli pa oteraste mi goste, oteraste mi magare u lojze pa mi čak zaklaste i petla, koji mi je budio momke i po koga su trčale mnoge kokoške kao Palilulke po gardiskog narednika. Sramota!
“E pa kad tako vikaš, mi ćemo u avliju”
Iznesu u avliju ćilime i tu produže slavu pa i onaj njihov pobratim, koji je slavio Svetog Marka.
Kad čovek gleda Ivkovu slavu, Koštanu itd. onda vidi da je nekada život bio bezbrižan, veseo i zanimljiv. A danas? Od svega toga nema ništa. Niti slava, niti svadba nego neka čamotinja. Staro pa staro. Stari ljudi uzdišu za starim, a novi neznajući to staro dobro vreme, bagatelišu i kažu da je bolje ovo. Svaki po svome nahođenju. Za nekoga bolje staro a za nekoga ovo novo….
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
