Roditelji dece sa invaliditetom ogorčeni su procedurom države za dobijanje novčanih sredstava, popularne “tuđe nege”. Po njima, nelogično je da njihova deca skoro svake godine idu na komisiju koja određuje stepen invalidnosti. Oni traže od države da izjednači prava roditelja i hranitelja i na taj način omogući i olakša porodicama, a i bolesnoj deci život.
U našu redakciju stiglo je pismo jednog niškog samohranog oca koji ima petnaestogodišnjeg sina. To ne bi bilo tako interesantno da dečak nije autističan.
Razlog zbog kojeg se revoltirani roditelj obratio medijima je taj što njegov sin po treći put mora da prođe procedure države – izlaska na komisiju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja bi mu odobrila pravo na novčanu pomoć za svoju invalidnost, popoularnu “tuđu negu”.
Srđan Veselinović, dečakov tata, pita: Po kom kriterijumu se izlazi na komisiju i kome će ona i na koji period biti data?
On svake godine mora da obezbedi neophodnu dokumentaciju kako bi izašli pred stručnjake koje je država odredila ne bi li dobio pravo na korišćenje novca. Po Veselinoviću to je bespotrebno mučenje i njega kao roditelja koji mora uz sina da bude 24 časa, ali i za dete koje mora svake godine da prolazi kroz iste preglede.
“Dešava se da na komisiju izađu deca sa istim stepenom invalidnosti kao moj sin, 100%, ali njima komisija naredno pojavljivanje zakaže za tri godine, nekome za dve, a ja već tri puta sakupljam dokumentaciju i to na period od godinu dana. Moje dete je doživotni invalid i ne razumem zašto bih stalno morao da prolazim kroz iste procedure”, pita se ovaj Nišlija.
Obraćao se nadležnom ministarstvu i odgovor je stigao, doduše štur.
“Razmotrili smo vašu predstavku i svesni smo problema kojih imate u organizaciji kontrolnih pregleda za vašeg sina. RF PIO organi veštačenja u prvostepenom i drugostepenom postupku postupaju na osnovu Pravilnika o utvrđivanju telesnih oštećenja (Sl.glasnik RS BR.105/2003,120/2008), Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja RFPIO. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će vaše primedbe razmotriti prilikom izrade izmena Zakona o socijalnoj zaštiti“, piše u odgovoru Odeljenja za upravne poslove u oblasti socijalne zaštite.
Veselinović kao 3.599 roditelja širom Srbije postavljaju pitanje: kada će se to dogoditi jer više ne mogu da prolaze kroz istu birokratiju svake godine?
Oni spas vide u zakonskim propisima o izjednačavanju prava roditelja i hranitelja.
“Država hraniteljima mesečno daje 35 hiljada dinara i plaća doprinse, dok mi roditelji koji imamo decu sa 100 % telesnog oštećenja moramo uz njih da budemo 24 časa bez naknade. Od dana izlaska na komisiju pa do dana kada stigne rešenje da li nam je novac odobren ili ne, prođe i po nekoliko meseci. Za to vreme se snalazimo kako znamo i moramo da kupimo terapiju.”, naglašava Veselinović.
Novac koji dobiju na ime produžene tuđe nege je 26.600 dinara mesečno što je dovoljno samo za lekove. Dodatni trošak Veselinoviću pravi, kako kaže, i to što njegov sin mora da jede posebnu vrstu hranu, bez gluten, koja je skupa i teško se pronalazi.
Zakon o izjednačavanju prava roditelja i hranitelja u skupštinsku proceduru je ušao još 2013.godine i do danas se još ne zna da li će i kada biti usvojen.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
