Niš je oduvek bio važno crkveno središte

Niš je oduvek bio važno crkveno središte

16:15
937
0
Niške Vesti
PODELI
centralna i istočna evropa oko 950 godine

Do velikog preokreta u balkanskim zemljama dolazi tokom VI i, naročito, u VII veku. Odavno izloženo napadima raznih varvarskih naroda, područje južno od Save i Dunava doživljava najznačajniju društvenu i etničku promenu.

kafana barka

Pojavljuju se slovenska plemena, koja svojim ustaljivanjem u novim predelima u potpunosti preobrazavaju lik poznorimskih pokrajina. U početku novi osvajači u ratnim družinama pljačkaju i pustoše usputna naselja i usmeravaju svoje napade na mesta sa bogatim plenom.

Justinijanova obnova gradskih bedema u VI veku doprinela je uspešnoj odbrani Niša u vreme prvih slovenskih napada. Velike štete, bez sumnje, pretrpelo je agrarno područje grada. Oglasio se tada i drugi protivnik. Ugarska je prešla u napad /1072/. Ugarska vojska je prodrla dolinom Morave do Niša. Grad je osvojen i opljačkan. Među poharanima se našla i crkva Sv.Prokopija iz koje su Ugri odneli ruku Sv.Prokopija.

Vizantija je sedamdesetih godina XI veka jedva uspevala da savlada nemire koji su ugrožavali i same temelje vlasti. Prestoničke borbe za carsku krunu samo su pojačavale haos koji je zahvatio provincije. Duhovna klima XI veka snažno je podsticala ljude da se late oružja. Misao o ličnom žrtvovanju široko je propovedana. Ostavila je traga u zapisima, koje su učesnici krštaskih pohoda sastavljali na beskrajno dugom i neizvesnom putu prema Bliskom istoku.

1096. godine, u oblasti Niša boravila je i riterska krstaška vojska. Dobro opremljena, ona je izazivala znatno manje sukoba u gradovima. Pa, ipak, nepoverenje je bilo veoma duboko, sećanja na preživljeno sveža. Na zapadu se širilo uverenje da je Vizantija neprijateljski raspoložena prema krstašima i da svesno čini smetnje na drumovima. Krstaški izvori saglasno svedoče da je Niš pred kraj XI veka bio dobro utvrđen grad. Duks Nikita se povlačio iz Beograda u Niš, uzdajući se u snagu gradskih bedema, kako to izričito navodi jedan savremenik. Preko Nišave je postojao most koji je vodio do posebno branjene gradske kapije.

crkva mapa

Izvan tvrđave se, takođe, pružalo naselje. Tu su krstaši i naneli najviše štete meštanima, paleći zgrade i mlinove na reci. Vojna posada je bila smeštena u tvrđavi. Vredan je podatak da su uz duksa Nikitu protiv krstaša vojevali i odredi Kumana, Pečenega i ugarskih konjanika. Vizantija je u Nišu imala snažno vojno uporiste i dosta najamničkih odreda. Izgleda da su se oni tu okupljali u većem broju samo u vanrednim prilikama, kakve su vladale u doba prvog krstaškog rata. Postepeno se u Carstvu stvaraju manje vojno-upravne jedinice, tzv. „teme“ sa sedištem u važnim utvrđenim gradovima. Među ostalima, tada je stvorena i tema u Nišu. Na čelu teme bio je duks, koji je obavljao i vojnu i civilnu vlast. Prodori Slovena dolinom Morave i Timoka izlagali su Nišku oblast velikim promenama, naročito pocčetkom VII veka. Slovenska kolonizacija balkanskih zemalja uzela je velikog maha. Ničim se ona vise nije mogla zaustaviti. Proces je celini snažno napredovao. Doseljenici su trajno ostajali u osvojenim oblastima. Starosedelačko stanovništvo se povlačilo.

Početkom vlade cara Iraklija (610-641) udružene snage Slovena i Avara preplavile su balkanske zemlje. To je dovelo do sloma vizantijskog vojnog i upravnog sistema u najvećem delu osvojenih teritorija. Mnogi gradovi su tada razoreni, a privredne i društvene osnove zatečenog poretka dovedene su u stanje rasula. Antički Naissus je tada konačno stradao. Na njegovim ruševinama Sloveni su počceli da grade svoja naselja. Nisu zabeležena imena slovenskih plemena koja su se tu nastanila. Doseljenici su u balkanskim zemljama počeli da stvaraju tzv. Sklavinije, prva jezgra okupljanja u novoj sredini. Potpunog prekida u životu grada ipak nije bilo.

crkva ugri avari

Antičko ime grada sačuvalo se u izmenjenom obliku do naših dana. Bez pisanih podataka tokom VII i VIII veka, istorija niškog kraja ostaje gotovo nepoznata. Tokom IX veka ojačala bugarska država se postepeno širila na okolne oblasti. Tako je pod njenu vlast doslo i područje Niša. Niška episkopija se pominje i kasnije u sastavu bugarske crkve (X vek).

Crkva Svetog Prokopija se nalazi u današnjem Prokuplju, gradu nazvanom po njenom hramovnom svecu, Svetom Prokopiju. Ona predstavlja, posle Petrove crkve, najstariju sačuvanu crkvu na tlu današnje Srbije. Smatra se da je podignuta krajem IX ili početkom X veka, u doba Samuilovog carstva, kao trobrodna bazilika. Pred kraj XIV veka, u njoj su smeštene mošti svetog Prokopija, kome je crkva, od tada, posvećena. Tokom narednih vekova, ona je obnavljana, dograđivana i dorađivana, usled čega je izgubila svoju prvobitnu osnovu i danas je petobrodna bazilika. Tokom 2008. godine, u porti crkve su otkriveni ostaci antičkih termi, koje su bile deo rimskog grada Hameuma, koji se nalazio na mestu današnjeg Prokuplja.

Crkva Svetog Prokopija je 1983. godine proglašena spomenikom kulture od velikog značaja i danas se nalazi pod zaštitom Republike Srbije.

crkva prokopije

crkva mihajlo komin

Niš je oduvek bio važno crkveno sedište. On je taj svoj položaj u potpunosti zadržao u vreme vizantijske vlasti. U Nišu je postojala episkopska crkva Sv. Prokopija. U njoj su se čuvale mošti tog palestinskog mučenika iz vremena cara Dioklecijana. Godine 1072, u vreme jednog ratnog pohoda, ugarska vojska je iz Niša odnela ruku toga svetitelja i polozila je u crkvu Sv. Dimitrija u Sremu, gde se ona nalazila do 1164. godine. Tada je car Mihajlo I Komnin naredio da se ruka ponovo vrati u Niš i priključi mostima. Nije zabeleženo kada je građena crkva Sv. Prokopija, ali navedeni podaci upućuju na zaključak da je ona postojala u XI veku.

Postojanje crkve je potvrđeno u jednom tekstu s početka XIII veka. Posle 1025. godine u Vizantiji se zapažaju znaci slabljenja centralne vlasti. Nezadovoljstvo u balkanskim zemljama izazivale su, pored ostalog, razne nepopularne mere carigradskog dvora – plaćanje dažbina u novcu, promene u crkvenoj politici, i druge. Jači uticaj grčkih svestenika na teritoriji Ohridske arhiepiskopije nailazilo je na otpor među slovenskim zivljem. Antivizantijska osećanja, podstaknuta privrednim teškoćama trenutka, pretvorila su se 1040. godine u pokret širokih razmera. Nezadovoljnici su se latili oružja. Na celo ustanka je stao Petar Odeljan, koji se predstavljao unukom cara Samuila. Bilo to srodstvo istinito ili ne, ono je odigralo vaznu ulogu u okupljanju naroda pod vodjstvom Samuilovog potomka.

crkva mosti
Mošti Svetog Prokopija u Prokuplju po kome je i grad dobio ime…

Nastaviće se …….

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic 15

Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *