Najkompletniji očuvani opis osvajanja Naissusa je napad Huna 441. godine, predvođenih Atilom. Zabeležio ga je vizantijski istoričar Prisk, savremenik događaja opisavši način osvajanja utvrđenog grada i ratne sprave kojima je zauzeće ostvareno.
Prisk je poreklom Grk i živeo je između 415 i 472. godine. Bavio se filozofijom i retorikom. U napadu na grad korišćena je “najmodernija” tehnika, a najubojitiji su bili “ovnovi”. Prodor Huna ka Nišu 441. godine bio je uslovljen neuspešnim pregovorima huna sa carem Teodosijem II oko jednog episkopa za koga su Huni tvrdili da je oskrnavio grob njihovog vođe.
Huni su osvojili Beograd i ostale gradove i došli do Niša. O osvajanju Niša Prisk je zabeležio:
“Ovan ruši bedeme”
“Skiti (Huni) opsedali su Niš 441. godine. Ovaj Ilirski grad leži na reci Nišavi. Kazu da mu je osnivač Konstantin koji je i na mestu Vizantiona sagradio grad, nazvavši ga svojim imenom. želeći da ga kao mnogoljudan, a inače i utvđen grad, zauzmu, varvari počnu napadati svim sredstvima. Pošto se branioci grada nisu usuđivali da izađu u otvorenu borbu, premostiše (Huni) reku na južnoj strani, kojom i protiče kraj grada, da bi je vojska lakše mogla preći. Privukoše i sprave gradskom bedemu, i to najpre grede na točkovima da bi osigurali njihovo (tj. sprava) dovlačenje. Vojnici koji su stajali na njima gađali su strelama posadu koja se branila sa kruništa bedema, dok su na krajevima greda stajali ljudi i nogama gurali točkove i po potrebi ih upravljali da bi se kroz otvore, napravljene na pokrivaču, cilj mogao tačno nanišaniti.
I da bi borba za ljude na gredi bila bezopasna, pokrivali su ih pleterika (tkanina), stavljajući odozgo sirove i obične koze, kao zaštitu od različitih pogodaka kao i vatronosnih predmeta koji bi se na njih mogli hvatati. kada su na taj način protiv grada podigli mnogo sprava, dovukoše i takozvane ovnove da bi branioci pod mnogostrukim napadima popustili i uzmakli. A i ova sprava (ovan) jako je velika. Greda od međusobno pričvršćenih drvenih komada, obešena na opuštenim lancima, zaštićena kožama i pokrivačima, na način kako je rečeno, radi bezbednosti onih koji njome rukuju. Nju su, naime, sa zadnje kraja vukli momci pomoću kratkih uzica u pravcu suprotnom od predmeta koji prima udar i onda su je puštali, tako da se od zestine udara rušio čitav pogođeni deo zida.
Dok se vršilo privlačenje opsadnih sprava tvrđavi, branioci zidina su bacali ogromno, za tu svrhu već pripremljeno, kamenje, i nešto su im istina ljudstva pobili, ali mnoštu sprava nisu mogli odoleti. Štaviše oni (Huni) dovukoše i lestvice tako da je grad, nešto zbog ovnovima provaljenog zida, a nešto zbog toga što su branioci bili savladani od mnoštvo sprava, bio osvojen, pošto su varvari unutra propušteni kroz udarom ovna razvaljeni deo zida, a pored toga i preko lestvica, koje su bili privukli tamo gde zid još nije bio pao.”
Priskov opis osvajanja niškog utvrđenja je sa toliko detalja i to ne samo o sukobima oko bedema, već i o njegovoj snazi i mnogoljudnosti. Ovaj dobro obavešteni Istoričar tvrdi da je Niš posedovao veoma brojno stanovništvo i bio dobro utvđen grad sa jakim bedemima. Ne pominje most na Nišavi, već navodi da su Huni “premostili reku na južnoj strani”, što ukazuje da je tvrđava bila okrenuta ka reci.
Međutim, nije bila na samoj obali već povučena severoistočnije na, kako tvrde putopisci, uzvišenijem delu desne obale Nišave. Uostalom i arheološka ispitivanja su pokazala da je antička i srednjevekovna tvrđava bila mnogo više udaljenija od Nišave u u odnosu na kasniju Tursku Tvrđavu ….
“Stari zapisi o Nišu”
Borislav Andrejević
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
