Uprkos velikom broju stručnih mladih ljudi na evidenciji nezaposlenih mali je broj onih koji na svoju inicijativu pokreću biznis ili se priključuju programima samozapošljavanja. Nacionalna služba za zapošljavanje nudi dodatne obuke i treninge za pokretanje biznisa, ali prema statističkim podacima, mali procenat mladih se upušta u tu, kako kažu, preduzetničku avanturu. Pokretanje sopstvenog biznisa nije lak posao, ali u isto vreme predstavlja izazov, kaže Bojan Bojović, preduzetnik iz Niša.
Prošlo je osam meseci od kada Vlada Republike Srbije 2016. proglasila godinom preduzetništva. Osnovni cilj „Godine preduzetništva 2016“ je da finansijski i kroz niz mera i aktivnosti pomogne malim i srednjim preduzećima, kako bi se napravio poslovni ambijent koji će osnažiti veći broj ljudi da uđu u preduzetničke vode.
Uporedo sa tim, mladi ili sanjaju o poslu u državnoj firmi ili traže zaposlenje u inostranstvu jer, kako kažu, pokretanje sopstvenog biznisa je hrabar ili „lud“ potez u Srbiji. Razloge koje navode su od nesigurnog poslovnog okruženja, preko niza nameta i poreza, do nedostatka novca i skupog finansiranja.
Istraživanje pod nazivom „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije“ koje je urađeno sa 3.500 osoba uzrasta od 15 do 29 godina, pokazuje da je svega trećina njih zaposlena, što je daleko od evropskog proseka koji iznosi 46 odsto.
Mladoj osobi u Srbiji su u proseku potrebne dve godine od diplomiranja do prvog zaposlenja. Ako bi se iz te računice izuzeli mladi ljudi koji su direktno po završetku školovanja dobili prvi posao, prosečna dužina tranzicije narasla bi na 28,8 meseci. Mladim ženama potrebno je više vremena za tranziciju od škole do posla. Ova studija takođe pokazuje da je više od polovine mladih ljudi neaktivno na tržištu rada. Svega 30.000 mladih u Srbiji ili 7,8 % je samozaposleno u porodičnim radnjama ili u svojstvu poslodavca.
Iako nije veliki procenat mladih u Nišu koji se odlučuju da postanu preduzetnici, postoje oni koji svojim primerom potvrđuju da je i u niškim privrednim okolnostima moguće pokrenuti, razvijati i uspešno voditi sopstveni biznis.
Njihove priče su dokaz da uz dobru ideju, hrabrost i istrajnost može da se razvije uspešan poslovni biznis model, bez obzira na opšte uslove i poslovno okruženje u Srbiji.
„Danas je jako teško baviti se preduzetnišvom i sigurno je potrebno mnogo hraborsti da biste pokrenuli sopstveni posao. Iako država pokušava da stimuliše preduzetništvo još su teški uslovi za poslovanje. Ipak, vredi probati. Mnogo mladih ljudi je bez posla, a čak i ne razmišljaju da probaju da se samozaposle. Danas je teško pronaći siguran posao, mislim da to i ne postoji, a ulazak u preduzetničke vode je jedan od načina da obezbede svoju budućnost. Mladi ne bi trebalo da završe fakultet i da skrštenih ruku čekaju zaposlenje. Posao se ne čeka, posao se stvara“, kaže niški preduzetnik Bojan Bojović.
Preduzetnički put tridesetsedmogodišnjeg Bojana Bojovića počeo je devedesetih godina prošlog veka, kada je, kako je rekao, radio u porodičnoj trafici. Iako je bilo zbog džeparca, tada je shvatio da će se baviti preduzetništvom. Danas je finansijski ekspert i vlasnik dva preduzeća u Srbiji. Svoja znanja iz oblasti finansijske analize i računovodstvenih poslova prenosi mladim ljudima u niškom Centru za poslovne veštine „Eduka plus“.
„Rad u maloj trgovini vas nauči da radite sa ljudima što mi je i dalo sigurnost kasnije u životu za druge poslovne poduhvate. Često preporučujem studentima koji se edukuju u našem Centru da rade ili volontiraju u nekom preduzeću ili u običnoj prodavnici kako bi se upoznali sa osnovnim poslovnim veštinama. Smatram da svako može i treba, barem jednom u životu, da pokuša da pokrene sopstveni posao. U narodu se kaže treća sreća, a američki stručnjaci su to istraživanjima i potvrdili. Kako kažu, sopstveni biznis treba pokrenuti najviše tri puta. Ako ne uspete iz tri pokušaja onda niste stvoreni za preduzetnika. Kao primer toga navode predsedničkog kandidata Amerike, Donalda Trampa, koji je u životu dva puta bankrotirao, a onda treći put uspeo da bude ono što jeste danas. Smisao preduzetničkog posla jeste rizik, a rizik, kao što znate, stvara kapital“, kaže Bojan Bojović.
Vlada Srbije je 2016. proglasila Godinom preduzetništva, pa onima koji su rešili da sami sebi budu gazde podstiče kroz 33 programa, za koje je opredeljeno ukupno 16 milijardi dinara. Od tog iznosa 4,4 milijarde čine bespovratna sredstva.
Kako je rečeno u Ministarstvu privrede, cilj Vlade Srbije je razvoj konkurentne privrede koja počiva na idejama privatne inicijative i preduzetničkog duha, zbog čega je prvi put objedinila kapacitete, opredelila nikad veća sredstva i usmerila ih na razvoj malih i srednjih preduzeća. Više od 28 državnih i evropskih institucija, nevladinih organizacija i udruženja privrednika uključilo se u Godinu preduzetništva.
Centar za poslovne veštine Bojan vodi sa koleginicom Oliverom Mitrović, koja je takođe u preduzetničke vode ušla hrabro, pre sedam godina. Konkursala je za podsticajna sredstva preko programa samozapošljavanja udruženja „Eneka“. Sa ovim udruženjem i danas ima partnerski odnos, pre svega kroz obuku klijenata na programu „Pokreni se za posao“. Diplomirani je ekonomista i, kako kaže, posle nekoliko godina praktičnog rada ostala bez posla.
„Šest meseci nakon gubitka posla, rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke i registrovala sam Centar za poslovne veštine u Nišu, koje se bavi edukacijom odraslih iz oblasti knjigovodstva, marketinga, izvora finansiranja itd. Želela sam na taj način da pomognem ne samo sebi, nego i ostalima, jer je situacija u zemlji vrlo teška. Odlučila sam da uz svoja sredstva i podsticajnu pomoć Eneke pokrenem sopstveno poslovanje. Ideja našeg Centra, da naše iskustvo i praktično znanje prenesimo polaznicima, kako bi odmah nakon obuke bili spremni za tržište rada, je brzo zaživela, te 2009. godine. Evo i dalje uspešno radimo. Naravno, na početku nije bilo lako, ali verujte u sebe i svoje snove i krenite u osvajanje tržišta“, kaže niška preduzetnica, Olivera Mitrović.
Naši sagovornici dodaju i da biti danas preduzetnik ne znači samo da je potreban novac za pokretanje biznisa. Naprotiv, u vreme digitalne ere se menjaju načini poslovanja i za uspeh je sada dovoljna i dobra ideja koja se može realizovati znanjem i veštinama iz oblasti digitalnog marketinga.
„Probajte kod kuće da učite, a onda i da radite. Interent je danas dostupan mladim ljudima. Dosta veština možete naučiti preko edukativnih sajtova, i to besplatno. Primenite to znanje i prodajte ga na istom tom internetu, na freelancer sajtovima. Pratite potrebe poslodavaca i konkurse raznih organizacija, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje. U međuvremenu, pored formalnog i neformalnog obrazovanja trudite se da volontirate ili da honorarno radite. Edukujte se i naučite ono što poslodavci traže. Potražite savetodavnu i stručnu pomoć. Biznis inkubatori, programi edukacije za razvoj sopstvenog biznisa pri privrednim komorama, fondovi koji dodeljuju kredite za preduzetnike, predstavljaju važne resurse u pružanju podrške i podsticanju mladih koji se odlučuju za ovaj potez“, poručuju niški preduzetnici.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
