Stotinak uginulih mrena, klena i beovica sakupili su ribočuvari u Kutinskoj reci nakon uginuća koji se dogodio u četvrtak, 11. avgusta na toku ove reke u naselju „Nikola Tesla“. Prema rečima direktora Ribočuvarske službe “Južna Morava 2”, Nikole Kumanovića, o uginuću su obavešteni istog dana i odmah su izašli na teren. Šta je uzrok uginuća riba zasada nije utvrđeno, alli nadležne inspekcije su uzele uzorke kako bi obavile analizu.
Prema rečima direktora Ribočuvarske službe “Južna Morava 2” Nikole Kumanovića, uginuće ribe u Kutinskoj reci je lociran je u blizini niške fabrike „Nisal“.
„Ribolovci su nam javili u u četvrtak i odmah smo izašli na teren. Sakupili smo 650 grama uginule ribe. U pitanju su sitniji primerci, kao što su potočna mrena, klen i beovica, ali je voda sigurno odnela deo uginule ribe. Proverili smo i danas stanje na reci uzvodno i nizvodno iznad fabrike „Nisala“ i nismo zatekli uginulu ribu“, kaže Kumanović.
Šta je uzrok pomora zasada još nije utvrđeno, ističe direktor “Južne Morave 2” i dodaje da su nadležne inspekcije izašle na teren i iz Instituta za javno zdravlje koji su uzeli uzorke kako bi obavili analize. Apeluje se na one koji su zatekli uginulu ribu pre dolaska ribočuvarske službe da je ne koriste za jelo, jer se ne može garantovati da je ona bezbedna za zdravlje, naglašava Kumanović.
„Tokom letnjih meseci obično je nizak vodostaj koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama uvek nepovoljan za riblji fond. Na sreću, ovog leta vodostaj reka je na zadovoljavajućem nivou, jer je bilo dosta padavina, tako da u ovom slučaju nizak vodostaj nije uzrok uginuće ribe. Dovoljno je da neko ispusti štetne materije u reku ili otpadne vode i da dođe do akcedenta“, objašnjava Kumanović.
Preventiva je najvažnija, dodaje Kumanović i ističe da je bitno da čuvamo životnu okolinu bez obzira što je sada kaznena politika rigoroznija za zagađivače.
„Kazne za firme koje ispuštaju štetne materije u reku su sada velike i računa se po komadu uginule ribe. 6.500 dinara za jednu ribu plaća ona firma ako se dokaže da je ona uzrok pomora ribe“, napominje Kumanović.
Direktor Ribočuvarske službe „Južna Morava 2“ naglašava i da je sada bolja saradnja sa fabrikama koje ispuštaju otpadne vode.
„Ranijih godina je dolazilo često do pomora ribe u reci Toplica na području Kuršumlije. Uzrok tih pomora bilo je preduzeće „Simpo Šik“ koja je u otpadnim vodama imala pojačanu koncentraciju amonijum joda i fenola. Sada pratimo stanje i u dogovoru sa nadležnima preventivno reagujemo kako ne bi došlo do zagađenja reke i pomora ribe“, objašnjava Kumanović.
Edukacijom do zdrave životne sredine
Kutinska reka protiče kroz Zaplanje odnosno opštine Gadžin Han i Niška Banja u Nišavskom okrugu. Izvire na Suvoj planini i dugačka je oko 40 km. Uliva se u reku Nišavu kao njena leva pritoka kod naselja Nikola Tesla.
Kutinska reka ima nekoliko pritoka. Kod sela Dragovlje sa leve strane uliva se Dragovska reka, u mestu Donji Dušnik kao leva pritoka uliva se Bela reka. Kolarnički potok (leva) i potok Bučan (desna) ulivaju se kod mesta Krastavče, dok kod Marine Kutine, Kutinska reka prima Grkinjsku reku. Najduža od svih je Čagrovačka reka, koja se uliva u Kutinu sa desne strane kod Gadžinog Hana.
Poslednji slučaj uginuća ribe u ovoj reci opominje da svi moraju da učestvuju u rešavanju problema zagađenosti reka, navode stručnjaci.
Stanje reka u Srbiji
Teški metali, nafta, otpaci iz klanica, pepeo iz termoelektrana – glavni su izvori zagađenja reka u Srbiji. Dodajmo na to i neuređene deponije i ilegalno pražnjenje septičkih jama. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Oko 50 odsto zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, pokazuju podaci istraživanja nevladinog sektora.
U najzagađenije reke spadaju Stari plovni Begej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok i Bor, kao i kanal Vrbas – Bečej, dok je čista voda prava retkost i može se još naći u planinskim područjima, duž Studenice, Moravice, Mlave i reka u centralnoj Srbiji. Zagađenja reka su sve češća, a zagađivačima se i dalje više isplati da plaćaju kazne nego da kupuju postrojenja za prečišćavanje. Stručnjaci konstatuju da je sve manje zdrave izvorske vode. Oni smatraju da glavni razlog za to treba potražiti u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju i površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.
Šta još možemo uraditi?
Potrebno je nа svаki dostupаn nаčin povećаti ekološku svest pojedinаcа i društvа kroz delovаnje svаkogа od nаs ponаosob, počevši od držаvne uprаve, lokаlne sаmouprаve, nevlаdinih orgаnizаcijа, zdrаvstvenih i obrаzovnih institucijа, medijа itd. Vаžno je sprovoditi trаjnu edukаciju i komunikаciju s jаvnošću i prаvovremeno informisаti o stаnju okoline i аktivnostimа, sprovoditi аkcije. Potrebno je rаditi nа edukаciji i podizаnju svesti jаvnosti, nа zаštiti i uprаvljаnju vodаmа u regionu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
