Midhat paša je bio turski zapovednik Niškog pašaluka sa sedištem u Nišu od 1860-1864. godine, veliki vezir školovan u Parizu, reformator i predsednik turske vlade 1876/77. godine, kada je proglasio ustav za celu Tursku sačinjen u duhu građanske demokratije sa parlamentom.
Međutim, već u februaru 1877. godine Midhat paša je bio zbačen sa vlasti mesta predsednika turske vlade i oteran u progonstvo u Arabistan (današnju Saudijsku Arabiju). Njegov sin Ali Hajdar Midhat izdao je 1907. godine u Carigradu knjigu “Midhat paša, politički život, službovanje i progonstvo, prema pokojnikovim beleškama u zatvoru”.
Midhat paša (u sredini, seda brada) za vreme dok je bio predsednik vlade
U poglavlju koje se odnosi na Midhat pašino upravljanje niškom pokrajinom navedeni su i podaci o delatnosti u Nišu:
“Već prve godine (1860) bio je izgrađen priličan broj puteva i kada se videlo da se sada, tvrdim putem, koliko može prebaciti za jedan dan u neko mesto teret od 500 oka, dok se ranije na toj relaciji za 150 oka moralo izgubiti 3 dana, iznet je zahtev da se poveća izgradnja puteva na sve strane. Tada je izgrađen put Niš-Kumanovo u dužini od 24 sata; Niš-granica Pazardžika (140 km od Sofije) preko Sofije, u dužini od 30 sati …. Kako je saobraćaj novizgrađenim putevima postao olakšan i siguran, narod je počeo da izvozi svoje proizvode u Solun, Manastir i Plovdiv i to naročito vino, koje se u ovim krajevima proizvodilo u velikoj meri. Razvio se promet robom, putnicima i ostalim, koji se do tog vremena odvijao rekom Dunavom, kako iz Evrope, tako i iz carigrada u Niš i iz Niša u suprotnom pravcu …….
U Nišu se uvek nalazilo po nekoliko hiljada pripadnika konjice i pešadije, a nije bilo nikakve kasarne za smeštaj. Vojnici su, najčešće, konačili i stanovali u hanovima i privatnim kućama i plaćali visoku zakupninu … Izgrađena je, uz pomoć i nastojanje naroda, jedna kasarna od cigala van tvrđave “bubanjska kasarna”, koja je mogla da primi puk konjice i jedan bataljon pešadije. Ova kasarna završena je u roku os 6 meseci.
Tada je takođe, sagrađena i prva kazniona od tvrdog materijala, jer je stara zgrada bila veoma nepodesna i u ruševnom stanju.
Osnovana je i “špediterska kompanija” na novoizgrađenim tvrdim putevima za prevoz robe i putnika, koja je odmah počela da radi.
Da bi se sprečile velike štete koje je svake godine nanosila reka Nišava, svojim izlivanjem iz korita i plavljenjem ogromnih kompleksa plodnog zemljišta, prokopan je i kanal koji je eliminisao ovu nevolju …. Ukinuti su i neki štetni i nazadni običaji, među njima i preterani trošak oko ženidbe, koji su kočili sklapanje braka i porast stanovnišva. Tu je zakonom propisana granica ….
Uz pomoć izvesnih dobrotvora, nezbrinuta hrišćanska i muslimanska deca i siročad skupljena su i smeštena u posebnu ustanovu, postavljeni su učitelji, vasptači koji su vodili brigu o njihovom vaspitanju i izučavanju zanata …. Sredstva potrebna za njihovo izdržavanje iz dana u dan su se uvećavala. Uporedo sa porastom prihoda ove ustanove raslo je i brojno stanje njihovih štićenika, koje je ubrzo premašilo cifru od stotinu članova. Pošto je ova ustanova bila nova u našim krajevima, nije joj se mogao dati prikladan naziv …. Zato je ovom zavodu dato ime Vaspitni dom (Islahana/zanatski dom). Nakon ovog dogadjaja svim zavodima podignutim u drugim pokrajinama i mestima, koji su bili namenjeni ili služili ovoj svrsi, dato je ovo ime.”
Nastaviće se ………
Iz knjige “Istorija Niša”
Iz knjige “Stari zapisi o Nišu”
Borislav Andrejević
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
