Upoređujući izveštaj o uloženim sredstvima na Memorijalnom muzeju „12. februar“ pre više od pedeset godina, pomoćnik direktora niškog Narodnog muzeja, istoričar Nebojša Ozimić, kaže da „nema nezadovljstva tempom kojim se danas odvijaju radovi na Logoru.“ U septembru, Narodni muzej očekuje oko dve stotine hiljada evra od IPA projekta Evropske Unije. Novac je namenjen kompletnoj revitalizaciji ovog istorijski važnog kompleksa.
Historia magistra vitae est – istorija je učiteljica života, kaže latinska poslovica. Da zaista možemo da shvatimo život kroz istoriju, pokazuje i nedavno objavljeni finansijski izveštaj o uloženim sredstvima na uređenju memorijalnog kompleksa „12. februar“, ili popularno rečeno, Logora na Crvenom krstu. Ovaj izveštaj iz daleke1962. godine objavio je pomoćnik direktora niškog Narodnog muzeja, Nebojša Ozimić, u želji da pokaže da je i u neko drugo vreme, kada je bilo više mogućnosti, uređenje Logora tražilo i vreme i novac.
Radovi počeli 1960. godine, Logor otvoren 1967.
Logor na Crvenom krstu otvoren je za javnost 1967. godine, ali samo prizemlje, dok su spratni deo posetioci mogli da vide dve godine kasnije. Ni tada sprat Logora nije konačno bio završen, već je dorađivan u narednim godinama.
“Malo je poznato da su pripremni radovi trajali najmanje pet godina (1962-1967), uz realnu pretpostavku da su započeti oko 1960. U 1962. i 1963. godini UKUPNO je utrošeno 11 miliona tadašnjih dinara. Toliko u logor nije uloženo u proteklih 15 godina. Čitajući ove arhivske podatke ne mogu da se otrgnem želji da ih podelim sa svima onima koji su nezadovoljni tempom kojim se odvijaju radovi na Logoru “ istakao je Ozimić.
Trenutno o memorijalnom kompleksu na Crvenom krstu brine troje istoričara Narodnog muzeja, Nebojša Ozimić, Aleksandar Dinčić i Ivana Gruden Milentijević. Komentarišući cifru od 11 milona koje je tadašnja velika Jugoslavija uložila u ovaj kompleks, Dinčić dodaje da su troškovi realno bili i veći :
“Ovih 11 miliona su utrošeni samo za spoljašnje uređenje: postavljanje kapije, žičane ograde, pristupne staze, drvenih kula osmatračnica, opremanje pomoćnih prostorija itd. Dakle, realno, troškovi uređenja celog kompleksa bili su mnogo veći – oko 15 miliona, minimum “, objasnio je Dinčić.
Revitalizacija počela 2011.
Kako kaže Ozimić, tokom 2011. i 2012 godine, preko Zavoda za zaštitu spomenika Niš, obnovljena su dva betonska zida, ulazna kapija i obe betonske kule.
Direkcija za izgradnju grada uradila je novu fasadu, zamenila krov i asfaltirala prilazni put ka Logoru.
“Narodni muzej uradio je stalnu postavku u prizemlju (prva faza projekta), u potpunosti uredio Projekcionu salu, napravio projekat za uređenje celog kompleksa sa kojim je konkurisao kroz IPA liniju Evropske Unije”, naglasio je Ozimić.
Do kraja ove kalendarske godine, očekuje se i saglasnost Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika na stalnu muzejsku postavku u logoru.
“Ukoliko prođe EU projekat i dobijemo ovo odobrenje, moja predviđanja su da će za par godina ceo kompleks bio završen”, dodao je pomoćnik direktora Narodnog muzeja.
Država mora da ima dugoročnu strategiju
U održavanju memorijalnog kompleksa “12. februar” Narodni muzej ima i stalnu pomoć i podršku Vojske Srbije, na čemu su im zahvalni, jer bez te pomoći ne bi izgledao ovako kako izgleda danas. Na pitanje Niških vesti da li je zadovoljan trenutnim stanjem ovog istorijskog kompleksa, Ozimić je odgovorio:
“Bolji je nego što sam ga zatekao ali, za jedno kulturno dobro od izuzetnog značaja, još uvek nedovoljno sređen kompleks. Imjući u vidu da se radi o jedinom logoru u Srbiji koji je sačuvan i otvoren za posete u njegovom izvornom obliku, trebalo bi da budemo zadovoljni. Sa druge strane, ozbiljne države dugoročno ulažu u očuvanje ovakvih kulturnih dobara pa verujem da će tako biti i ubuduće.”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
