” …U ovom gradu ima pet dobro sagrađenih džamija. Kod jedne su dva lepa groblja i jedna lepa gostionica, koju Turci nazivaju imaret, u kojoj smo mi odseli, jer svako može slobodno da uđe.
U ovom imaretu daje se svakom, bio on Turčin, Jevrejin, hrišćanin ili što mu drago, jedan obrok: komad mesa, okrugli hleb, zdela čorbe: to je kuvani pirinač iz supe od ovčeg mesa, a njegovu konju za obrok stočna hrana, za šta on onima koji mu to daju nesme dati nikakav bakšiš, jer ga oni neće uzeti, smatrajući to velikim grehom, ali svako moze da vadi i pije vodu iz hladnog bunara, koji stoji u sredini dvorišta ….. Ovde stanuju većinom hrišćani pošto se Turci radije zadrzavaju u velikim gradovima, jer njihov zakon zabranjuje vino.”
Rajmond Lubenau je dosta konkretan kada govori o ostacima niškog srednjevekovnog utvrđenja, napominje da je od njega ostala samo jedna šestina. Poznato je, iz jednog austrijskog plana, koji je više poznat kao ” italijanski plan “, da je srednjevekovna tvrđava bila pravougaona i da je manjih dimenzija od turske tvrđave. Navodi se da je Niš bio prestonica Srbije.
U pismu Stefana Nemanje upućenom nemačkom caru Fridrihu I Barbarosi, decembra 1188. godine, zabeleženo je da srpski vladar sa ” osobitom radošću iščekuje da krstaška vojska prođe kroz njegovu zemlju i da mu ništa nije milije nego da cara lično pozdravi u gradu Nišu koji namerava učiniti prestonicom svoje zemlje.”
Lubenau je JEDINI putopisac koji navodi podatak da je srpski narod iz ovih krajeva morao ” svake treće ili četvrte godine davati Turcima svoju decu kao ” danak u krvi.”
Nije poznato da se u Nišavi udavio “car Sigismund”. Postoji jedan nadgrobni kamen, kojim je obelezena smrt Vratka Čihorića, sina istoimenog zhupana humske vlasteoske porodice. Vratko , koji je bio u sluzbi cara Dušana ( 1334/1355), udavio se u Nišavi, 5. jula 1349. godine.
Od muslimanskih sakralnih objekata Lubenau navodi pet “dobro sagrađenih džamija”. Međutim, prema turskim izvorima u Nišu je devedesetih godina XVI veka bilo ukupno 10 džamija, od čega u tvrđavskom prostoru sedam. Podaci Gerlaha i Lubenaua o Nišu , iako nisu uvek najsigurniji, vredni su, ipak, za istoriju Niša turskog perioda…
Iz knjige “Stari zapisi o Nišu”
Borislav Andrejević
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Nazalost ima.