Danas praznujemo najveća dva junaka u rodu ljudskom. Dva najveća junaka koji su se borili i hrvali i pobedili – koga? Smrt. Koga još? Greh. Koga još? Đavola, pakao. Da, mi slavimo danas ta dva najveća junaka Apostola, Petra i Pavla.
Jer Gospod Hristos nije došao u ovaj svet za neku sitnu stvar. Postao je čovek da bi rešio glavne probleme naše, glavna pitanja života našeg, bića našeg: ko je čovek, šta je čovek? Došavši u ovaj svet, On je došao u tamnicu lešina. Svi su bili smrtni, svi ljudi pod grehom, svi ljudi pod strastima, svi ljudi pod vlašću đavola. I On je jedini i prvi pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, pobedio greh uzevši na Sebe grehe naše, i oslobodivši nas od grehova naših. I pobedio đavole, sve đavole od koji su uvek, i greh, i strast, i svaka smrt. I tu silu koja pobeđuje smrt, silu koja pobeđuje greh, silu koja pobeđuje đavola – Gospod je dao svojim Učenicima, Svojim Apostolima. Dao Dvanaestorici Apostola kada ih je poslao u svet ovaj i rekao im: „Evo, dajem vam vlast nad svakom silom vražijom. Bolesti isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskrsavajte“ (Mt. 10,8). I taj strašni i veliki i odgovorni posao Sveti Apostoli su primili na sebe.
Ko su oni? Ribari, Galilejski seljaci, koji su se razbegli kad je Gospod bio raspet na Krstu. Plašljivci, kukavice; Petar se triput odrekao pred sluškinjom Gospoda Hrista. Ali šta je se to desilo i Petra učinilo neustrašivim, da je on ustao i počeo se boriti sa nesretnim Neronom, sa Rimskim carevima, sa rimskim velmožama, sa Jevrejskim glavarima svešteničkim i narodom. Ko mu je dao tu silu? Gospod Hristos, Vaskrsli Gospod Hristos. Poslavši Duha Svetog na Svoje Svete Učenike, i isto to i Apostolu Pavlu. Apostol Petar, koliko je jači od smrti? Sećate se, vaskrsao je Tavitu rečima, kao i Gospod Hristos što je vaskrsavao mrtve. Njegova senka je isceljivala od svake bolesti, jer se veli u Delima Apostolskim da je narod sa svih strana hrlio da makar senka oseni bolesnike i ozdravljala bi ga senka Petrova. Zamislite tu silu, to junaštvo. Senka pobeđuje smrt, senka pobeđuje bolest, senka pobeđuje đavola! Ko je takvu vlast ikada dao ljudima? I setite se Apostola Petra kada ulazi u hram posle Vaskrsenja Gospoda Hrista. Pred hramom bogalj koji prosi, i od njega, i od Crkve, i Jovana Bogoslova, i od drugih ljudi. Apostol Pavle veli: „Zlata i srebra nema u mene, ono što imam dajem ti: U ime Isusa Nazarećanina ustani i hodi: I ustade bogalj i stade trčati i hvaliti Boga“ (D. Ap. 3,6-8). Kakva je to sila, odkuda ta sila? Od kad je Gospod Hristos došao u ovaj svet, dao je tu silu ljudima, eda bi pobedili sve što je smrtno i osigurali sebi Život Večni.
Kada su ljudi slušali propoved Gospoda Hrista, počeli se čuditi: kako to On, i Učitelj iz Nazareta, od ljudi traži da se odreknu svojih, da Njega više vole nego roditelje, nego decu, nego prijatelje, nego li imanje. To je nama neshvatljivo. Šta nam ti u zamenu za to daješ? I Gospod veli: „Koji hoće da bude savršen“ , ko hoće u istini da bude čovek, „nek se odreče sebe, neka pođe za mnom; i uzme krst svoj i pođe za mnom. A Petar zbunjen tim rečima pita Ga: Gospode, šta će biti sa nama? Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom idemo. A Spasitelj mu odgovori: Zaista ti kažem, i zaista vam kažem svima: svako koji ostavi ili oca, ili mater, ili decu, ili braću, ili sestru ili zemlju svoju, ili ma šta, koga ima Mene radi, dobiće Život Večni“ (Mt. 19,27-29). Dobiće Život Večni! Eto, radi toga je Gospod došao u ovaj svet: da da Život Večni ljudima. Da Bog tamnicu smrti, i ovo ostrvo smrti zemlju, pretvori u ostrvo Vaskrsenja. To je namena Gospoda Hrista koju je On doneo na ovaj svet; to je ono što je On jedini doneo na svet i niko drugi, i zato je On Istiniti Bog i Život Večni.
Sećate se Apostola Pavla. Petar je bio prost čovek, ribar Galilejski. Ali Savle, Pavle, najučeniji mladić svoga doba, pred kojima je stajala sjajna karijera. Mogao je dostići sve položaje i dobiti svu vlast. I taj Savle, taj gonitelj Isusa iz Nazareta, doživeo je beskrajno čudo. Sav bes, sav sa zamahom, sav u velikim strastima, on goni hrišćane! Prvo, jer smatra da su to neki jeretici, da su to prostaci, glupaci, a da je na njima sav Zakon Mojsijev, i da njih treba satrti. I počeo je da goni i ubija sve što je hrišćansko. Ali mu se na putu zato javi Gospod Vaskrsli i reče mu: „Savle, Savle, zašto me goniš?” Savle odjedamput oslepi, pade s konja i slep zapovedi svojim drugovima, koji su išli sa njim, konjanicima koji su išli s njime da gone hrišćane, i onako slepog odvedu u Damask. Tri dana je bio slep. I videvši jednom Apostola Ananiju, koji je bio u Damasku, kome Gospod zapoveda da isceli Pavla i obrati ga veri u Gospoda Hrista. Ananije se začudi i reče: Gospode , ta on je došao da progoni , neprekidno da progoni nas hrišćane. Spasitelj reče: On će biti veliki svetilnik i veliki stradalnik za Ime Moje. I zaista, Ananije krsti Apostola Pavla, blagoslovi ga i on progleda.
Od tada Apostol Pavle, kao što veli sam u svojim Poslanicima, ništa drugo nije znao osim Gospoda Hrista, i to Raspetog i Vaskrslog. Jer je osetio da je sav put između smrti i besmrtnosti pređen, da je Gospod Hristos taj koji daje čoveku sile i moći da pobeđuje svaku smrt, svaki greh, svakog đavola. I od tada on neustrašivo propoveda celome svetu Vaskrslog Gospoda Hrista. Ne boji se cara, ne boji se carskih namesnika, ne boji se nikakvih zemaljskih vlasti. Njemu je glavno jedno, on veli, piše hrišćanima: „Da dostignemo u vaskrsenje mrtvih“ – to je moj cilj. „Sve drugo je trice“ (Fil. 3,8), veli Sveti Apostol Pavle. Sve drugo što ne vodi u Vaskrsenje, sve drugo što ne daje Život Večni čoveku, šta je nego smrt, nego greh, nego đavo, koje otima čoveku ono što je najveće i najsretnije i najbogatije?
I zaista, Sveti Apostoli ljudi kao i mi, iste prirode kao i mi, ali silom Hristovom, eto, osvojili su svet. Pala je Rimska imperija pred njima iako su ih carevi gonili, sva sila njihova zemaljska. Oni su jedinstveni pobedioci roda ljudskog, koji za pobedu nisu unotrebljavali nasilje, ni oružja, ni mačeve, nego su išli kroz ovaj svet kao jaganjci među vukove. I desilo se najveće istorijsko čudo u rodu ljudskom: jaganjci pobedili vukove…
Beseda izgovorena 1974. godine u Manastiru Ćelije
Tekst preuzet iz knjige:
Prepodobni Justin Ćelijski
PRAZNIČNE BESEDE
Beograd, 1998
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
