Porodica niškog Radničkog bogatija je za još jednog člana. Budući šampion i „najmlađi brat“ koji sigurnim korakom stupa na futsal scenu je KMF Radnički 2010. Pojavio se tiho i neprimetno i zvanično postoji tek nekoliko dana, a već je dobio simpatije mnogih koji su, barem delimično, bili upućeni da se nešto novo priprema u niškom sportu.
Pohvale stižu sa svih strana i nesumnjivo je da su Nišlije prepoznale pravu priču za koju je zaslužan jedan čovek – Nenad Veljković-Kempes, uz podršku svoje porodice i prijatelja.
Futsal, kao najsrodniji “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu”, svakako zavređuje mnogo veću pažnju od one koju u našoj zemlji dobija. Sport koji je svoju pravu afirmaciju doživeo pre par meseci, organizacijom Evropskog prvenstva u Beogradu, još uvek ne dobija podršku publike kakvu i te kako zaslužuje, a ovo je potez koji će već od prvog dana voditi ka tome – da se niška publika vrati na tribine sportskih hala. “Do sada ne znam za koga ste navijali, ali sad znam za koga ćete navijati – Niš moj grad!” ovom rečenicom Veljković je na svom fejsbuk profilu zvanično potvrdio da je osnovan novi klub i najavio da bolji dani za mali fudbal u Nišu tek dolaze.
U vreme kada je zaista teško osnovati klub i postaviti ga na zdrave noge, kada su mnogi sportski kolektivi zaboravljeni od strane Lokalne samouprave i države, Veljkovićeva odluka naišla je na oduševljenje kako navijača Radničkog, tako i ljubitelja futsala.
Popularni Kempes, na početku razgovora za naš portal objasnio nam je kako je došlo do ideje za osnivanje KMF Radničkog:
2010. godine kada sam otišao preko i kada sam shvatio kakvi ljudi vode futsal u našoj zemlji, znao sam da ću jednog dana napraviti klub koji će da se zove Radnički i nikako drugačije. Nemam kompleks da mi se klub zove KMF Kempes kao pojedinci ili da se šlihtam gradu sa nekim drugim nazivima…Zato što je Radnički ustvari Niš! On je pre svega brend i ovom gradu treba jedan takav klub da ljudi malo, ako je ikako moguće, zaborave na probleme i ovu nevolju koja nas je zadesila upravo zbog kompleksa i sujete.
Na osnivačkom putu, naročito u prvim fazama kada nije sve još uvek definisano, podrška je veoma bitan, ponekad i presudan faktor, koji nije manjkao u ovom slučaju.
Svesni činjenice da je Radnički brend koji automatski sa sobom povlači i one prave Nišlije, Meraklije, lokalpatriote koji znaju da cene grb sa niškom Tvrđavom, I da će biti jedan od malobrojnih klubova koji će moći da se pohvali organizovanom grupom navijača, grupa momaka koju čine Kempes, Milan Tošić-Toške, Vladimir Milović, Marko Jovanović (sportski direktor Radničkog) i Meraklija Darko Stojanović, danima su vredno radili na ovom projektu, svako je na svoj način davao dorpinos i pažljivo planirali korak po korak kako bi do realizacije došlo što pre. Tu je i najvažnija karika u ovom velikom lancu, a to je Veljkovićeva porodica koja je sve vreme pružala nesebičnu podršku.
Opširnije na Real sa Nišave
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
