Kuća Zaharija Statasa, turskog vojnog lekara rodom iz Janjine, nije obrađena u istoriji arhitekture i umetnosti ovih krajeva onoliko, koliko je to slučaj sa kućom Hristoduluovih iz mnogo razloga.
Iako neki istoričari smatraju da je podignuta oko 1870., mi ovde iznosimo svedočenje Feliksa Kanica sa njegovog prvog boravka u Nišu 1860. kada je zapisao da je “…godine 1860. u Nišu zatekao grčkog lekara Milerijadisa, koji je posedovao sumnjivu diplomu, kao i njegov vojni kolega Zaharije.
Ovaj potonji je na pretnje svoga pukovnika da će ga zbog slabih rezultata u lečenju obolelih vojnika otpustiti odgovarao poklanjanjem konja i sličnim potezima; u tome je imao više uspeha nego u lekarskoj praksi, pa je čak došao i do dve lepe kuće u gradu. Pošto je u to vreme bila samo jedna vojna apoteka u tvrđavi, ova gospoda su svojim privatnim pacijentima prodavala problematične lekove po vrlo visokim cenama”. Strogi ali verodostojni Kanic uočio je neraspoloženje koje je u narodu bilo prisutno. Ovaj njegov portret Statasa objašnjava primetno distanciranje niških Cincara od ovog svog sunarodnika.
Kuća Zaharija Statasa podignuta je nedaleko od Hristoduluove kuće (odnosno kuće Hadži-Đoke), za vreme Abdurahman-paše. Bila je tipičan primer starobalkanske arhitekture sa svim ugodnostima – strogo simetričnog tipa, sa velikim centralnim ulazom iznad koga je izbačena, na drvenim stubovima, divanhana i izvučenom spratnom konstrukcijom. Pored kuće se nalazio hamam a u centralnom delu dvorišta šedrvan. Objekat je decembra 1920. kupio mesni komitet KPJ i Mesno sindikalno veće za potrebe Radničkog doma Niša koji je u njemu bio smešten sve do 1.decembra 1928. kada je spaljen u podmetnutom požaru.
Ovo nisu bile jedine lepe cincarske kuće, ali su značajne jer su svojom lepotom trajno obogatile duh Niša i uticale na građenje sličnih objekata naročito posle oslobođenja grada od Turaka 28.decembra 1878. Od tada pa do današnjih dana kuće Zaharije Statasa i Hristoduluovih biće utiskivane na razglednicama Niša i u istorijskim delima koja se bave ovim prostorima.
U njoj je bio i muzej dok nisu 1933. godine izgradili Narodni muzej, a sravnjena je 1944 u savezničkom bombardovanju.
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
