Velimir Bata Živojinović ostaće legenda srpskog glumišta, za one koji ga znaju po njegovim ulogama. Međutim, za njegove kolege glumce, on je mnogo više od toga. Desimir Stanojević koji je sa Batom sarađivao u kultnoj domaćoj seriji “Srećni ljudi” za svog kolegu kaže da je bio večiti optimista koji je voleo Niš.
Posle svih zdravstvenih problema sa kojima se Bata Živojinović uspešno izborio, njegove kolege i prijatelji su verovali da će pobediti sve bolesti. Međutim, život je takav kakav je – prolazan, zaključuje Desimir Stanojević.
“On nije uspeo da pobedi ovo poslednje što ga je strefilo i tako mi je otišao prijatelj, kolega i jedan od najboljih saradnika u mom glumačkom životu”, kaže.
Desimir i Bata su najduže sarađivali tokom snimanja “Srećnih ljudi”.
“On mi je sve vreme snimanja serije nekako važio za drugog oca, a Radmila Savićević mi je bila druga majka. Tako sam se ponašao, tako smo se i družili”, dodaje.
Zatim je usledio zajednički rad na drugim serijama, pre svega na “Seljacima”, a kasnije i na drugim projektima.
“Naše drugovanje počinje još od niških Filmskih susreta gde je on bio vrlo česti akter u organizaciji. Jedno vreme je bio predsednik Udruženja filmskih radnika pa je na neki način bio i suosnivač svega toga. Kad god sam ja bio u organizaciji Filmskih susreta, sve vreme dok traje fama oko festivala mi smo se družili”.
Stanojević se rado seća Batinog saveta da se ne pojavljuje u televizijskim emisijama ukoliko za to ne postoji dobar povod.
“Nemoj ići na televiziju ako nemaš šta da kažeš. Idi samo tada kada imaš šta reći, jer ćeš u suprotnom biti samo gost i ništa više”. Ovaj savet je, tvrdi, poslušao, što ga je i spasilo i na kome će zauvek biti zahvalan svom starijem kolegi.
Energija koju je Velimir Bata Živojinović imao tokom celog svog života, bila je inspiracija njegovim kolegama.
“Pored njega nikada nije bilo dosadno, sa njegovim pričama, sa optimizmom i energijom koju je nosio sa sobom. Od svoje burne mladosti pa do pred kraj svog života imao je istu energiju, što je meni bilo fascinantno. Čovek koga sam poznavao kada je imao 40 godina i kada je imao 80, isto je delovao na ljude – optimistički…podiže čak i mlađe od sebe”.
O Bati nema viceva i anegdota, on celokupnim svojim radom daje elan ostatku ekipe, dodaje.
“Kad nešto stane ili zakaže tokom snimanja Bata bi odmah skočio da pomogne da počne ponovo da funkcioniše. On ode i pomeri Spajder – nosač kamere. Pomagao je dekoraterima, radnicima. Nikada nije stajao sa strane”.
Za razliku od Desimira, Bata nije mnogo voleo pozorište, i izašao je iz njega ne zato što je bio loš na sceni, već zato što mu je bilo dosadno.
“Divio se nama koji se bavimo pozorištem jer je za njega to bila dosadna stvar. Vrlo često je govorio “Da li si ti normalan? Šta će ti ovo? Vazduh, sneg, kiša, šta god, sve je bolje od pozorišta”.
Bata Živojinović je Niš nosio u srcu, jer je ovde započeo svoj glumački život.
“Ovde je učio glumačku školu i Niš je voleo i kroz filmske susrete i kroz dolaske kod svog, u to vreme prijatelja Smokija, do Niške Banje”.
On je legenda koja više nije među nama.
“To je Bata sa mog gledišta. Ne verujem da će ga iko zaboraviti iz njegovih uloga, ali ga ja sa privatne strane takvog poznajem i takvog ću ga pamtiti”, dodaje za kraj Desimir Stanojević.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
