Pravoslavni vernici danas slave Ćirila i Metodija, braću koja su širila pravoslavlje...

Pravoslavni vernici danas slave Ćirila i Metodija, braću koja su širila pravoslavlje i pismenost

00:15
3163
1
Telegraf
PODELI

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetu braću Ćirila i Metodija, koja su širila hrišćansku veru i pismenost među Slovenima. Danas je, u crkvenom kalendaru, crveno slovo, što znači da ne bi trebalo obavljati teške i zahtevne poslove.

 

Dva brata rođena su u Solunu, u kući poznatih i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik.

Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija.

Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.

Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire Hristovu veru, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu.

Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine.

Srbija je takođe ležala na granici između Istočnog i Zapadnog hrišćanstva, ali je posle perioda neodlučnosti sledila primer Bugarske a ne Moravske, i došla je pod okrilje Carigrada.

I ovde su uvedene slovenske bogoslužbene knjige, a razvila se i slovensko–vizantijska kultura. Srpska crkva dobila je delimičnu samostalnost pod Svetim Savom (1176-1235), najvećim srpskim nacionalnim svetiteljem, koji je 1219. godine u Nikeji posvećen za arhiepiskopa Srbije.

Godine 1346. proglašena je Srpska patrijaršija koju je Carigradska crkva priznala 1375. godine.

Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine.

Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do upokojenja 6. aprila 885. godine.

Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa Svetim Klimentom kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija.

Nazivaju se još i ravnoapostolnim svetiteljima.

 

kafana barka

Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

  1. Zvanicna isotrija bugarske Cirila i Metodija smatra bugarima i to bez ikakvog prostora za debatu. Vrlo su iskljucivi u tome i uvrede se smrtno ako pomenes drugacije.
    Freska koja se nalazi u naslovu clanka je iz bugarskog manastira a izmedju njih pise „bugarski knjzievnici“. Urednistvo portala bi moralo malo obzirnije da prenosi ovakve fotografije… nije fora samo da se stavi fotka kao ilustracija nego treba da se obrati paznja na mnogo stvari…

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *