Počeci pozorišne aktivnosti u Nišu datiraju iz 80-ih g. 19.veka s pojavom putujućih pozorišnih družina. Prva pozorišna priredba izvedena je 8.10.1883., a prvo stalno pozorište „Sinđelić” osnovano je 11.11 1887.
U nedostatku prostorija pozorišne priredbe izvođene su na raznim mestima, najčešće u gostionicama: „Evropa”, „Bulevar”, „Ruski car”, „Kasina”, „Kralj”, „Zanatski dom”. Nakon dobijanja statusa državnog pozorišta 1931. (Narodno pozorište Moravske banovine), stekli su se realni uslovi da pozorište dobije stalnu, zgradu.
Ova mogućnost ostvarena je 1937. Pre toga Odbor za izgradnju pozorišta formiran pri banskoj upravi obezbedio je finansijska sredstva, a opštinska uprava poklonila plac na Trgu Stevana Sinđelića, koji je dotle predstavljao pijacu.
Vsevolod Aleksandrovič Tatarinov pripada mlađoj generaciji ruskih arhitekata emigranata koji su živeli i stvarali u Nišu u periodu između dva svetska rata.
Školovanje
Vsevolod Aleksandrovič Tatarinov
Prema podacima Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu, Vsevolod Aleksandrovič Tatarinov je jedan od prvih diplomiranih studenata Tehničke visoke škole – arhitektonski odjel, 1919-1926, kako se u to vreme, kada je osnovan, zvao fakultet. Diplomirao je u isto vreme kada i čuveni arhitekta, projektant bolnica, Stanko Kliska.
Pored zgrade Narodnog pozorišta u Nišu koja je njegovo najpoznatije arhitektonsko delo, ovaj arhitekta projektovao je i Banovinsku zgradu. Zgrada banovinskih stanova sagrađena je 1938. godine na uglu ul. Ćirila i Metodija i ul. Kralja S. Prvovenčanog, tik uz zgradu Suda. Zgrada je spratnosti P+3, projektovana je u duhu rane moderne arhitekture.
U nekim navodima spominje se da je Tatarinov projektovao i Zgradu kopnene vojske u Nišu, ali tačnih podataka o tome nema. (WIKIPEDIA)
Pozorišna zgrada, veličine 154.592m2, izgrađena je prema svim kriterijumima za izgradnju objekata ovakve vrste. Napravljena je funkcionalno, saobrazno potrebama Niša kao banovinsko centra i s visokim stepenom akustičnosti. Projekat je uradio arh. Vsevolod Tatarkinov, rukovodilac tehničkog odeljenja banske uprave.
Pre toga idejni projekat je obišao sve uglednije pozorišne zgrade u Jugoslaviji radi pribavljanja mišljenja vodećih pozorišnih stručnjaka i tehničara, kako bi bile izbegnute eventualne greške i nedostaci u projektovanju. Pored arh. Vsevoloda na realizaciji glavnog projekta i izgradnji zgrade bio je angažovan tim raznorodnih stručnjaka sastavljen od arhitekata, inženjera raznih struka i građevinara. Ukupni izdaci na realizaciji zgrade iznosili su 6.500.000 dinara. U toku drugog svetskog rata zgrada je ostala neoštećena, ali je 60-ih godina morala biti renovirana i donekle obnovljena.
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
